Два закона о банкама у јавној расправи – ко ће имати мирнији сан, а коме није до радовања

Дарко Стаменковић, генерални директор Сектора за контролу пословања банака у НБС, рекао је да је централна банка ставила на јавну расправу нацрте два важна закона: Закон о изменама и допунама закона о Народној банци Србије и Нацрт новог закона о заштити корисника финансијских услуга.

Стаменковић је рекао да су кључни циљеви ових закона да се до сада постигнути резултати у погледу стабилности финансијског система, одрживог пословања банака, али и заштита корисника финансијских услуга, очувају и додатно унапреде у наредном периоду.

"Имали смо у виду и упоредну праксу, али и потребе праксе на основу претходних 12 година искуства и резултата које смо постигли. Подсетићу да је један од резултата којима се посебно поносимо у делу финансијске стабилности – спуштање учешћа проблематичних кредита са преко 23 одсто на 2,8 одсто у укупним кредитима, што је историјски најнижи резултат, а податак је из јула ове године“, истакао је Стаменковић.

Плафонирање каматних стопа

Оно што највише интересује грађане јесу предложена решења у погледу ограничавања максималних износа каматних стопа и нови Нацрт закона о заштити корисника финансијских услуга то и садржи, наводи Стаменковић.

"Народна банка Србије прошле године је, делујући у ситуацији наглог и високог раста каматних стопа на стамбене кредите, пре свега установљене у одликама Европске централне банке, реаговала привременом мером, привремено ограничавајући до краја ове године каматне стопе на стамбене кредите", подсећа он.

Међутим, Народна банка Србије има став да је потребна једна трајна системска мера како би се уредило тржиште и каматне стопе на кредите и кредитне производе.

"У том смислу, Народна банка Србије је предвидела одређена ограничења максималне каматне стопе, при томе не желећи да утиче на тржишна кретања, али са циљем да се спрече превисоки износи каматних стопа на поједине кредите и да се спречи брзи раст, какав смо имали прошле године, на примеру стамбених кредита – брзи раст који може негативно да утиче и на животни стандард грађана и на кредитну способност и у крајњем случају на повећање проблематичних кредита у банкама“, напомиње Стаменковић.

Две групе ограничења каматних стопа

Објаснио је ограничења која су предложена нацртом закона. "Постоје две групе ограничења каматних стопа – ограничења на номиналној каматној стопи и ограничења на ефективној каматној стопи“, каже Стаменковић.

Објашњава да ефективна каматна стопа, осим номиналне, садржи и све друге трошкове који улазе у цену кредита.

"Код стамбених, готовинских и потрошачких кредита, постоје обе врсте ограничења. Ограничења на номиналну каматну стопу, код новоодобрених стамбених кредита, износе – просечно понедерисана каматна стопа плус једна петина, односно увећана за 20 одсто, код свих променљивих стамбених кредита са променљивом каматном стопом и приликом одобравања нових стамбених кредита, то ће бити лимит који ће Народна банка Србије објављивати на сваких шест месеци и ниједан кредит у том периоду од наредних шест месеци не би смео да има већу, ни да примењује, односно да се уговори већа каматна стопа од наведене“, објаснио је Стаменковић.

Истовремено, код стамбених кредита, предвиђено је и ограничење на ефективну каматну стопу, која је стопа затезне камате, предвиђене сада овим нацртом закона, која је референтна каматна стопа НБС или ако се ради о еврима – Европске централне банке, плус осам одсто. Сада ће за уговоре о кредиту физичким лицима та затезна камата бити референтна каматна стопа НБС плус шест одсто. То је предлог, значи мање за два процентна поена, објаснио је Стаменковић.

"Дакле, код стамбених кредита постоји ограничење на ефективној каматној стопи, које је заправо у овом тренутку 7,75 одсто. Имаћемо ограничење на номиналној каматној стопи код новоодобрених стамбених кредита 5,44 одсто, а на ефективној каматној стопи 7,75 одсто", објашњава.

Према његовим речима, ова каматна стопа, уколико би се сада применила тржишна каматна стопа Еурибор плус три одсто марже, износила би 6,3 одсто. Дакле, ова каматна стопа је нижа од те тржишне. Ово се односи на новоодобрене стамбене кредите. За постојеће стамбене кредите унета је одредба да у наредне две године камата не може бити веће од пет одсто. То би у односу на тржишне услове, који важе у овом тренутку, а који би по истеку привремене мере важили за све кориснике стамбене кредита, било ниже за 1,44 процента.

На примеру кредита од 50.000 евра и утицаја на рату, Стаменковић каже да све зависи од периода отплате и других услова кредита, али на период отплате од 25 година, на ово ограничење од пет посто каматне стопе на постојеће кредите значило би смањење рате за 12 одсто, што значи око 40 евра.

Како реагују банке на сва решења

Стаменковић каже да се морају постићи два циља. "Један је заштита корисника, која је овим новим нацртима Закона о заштити корисника јако битна. Предлагањем ових решења заправо додатно доприносимо и стабилности банкарског система, јер спречавамо и пребрз раст каматних стопа код кредита са променљивим каматним стопама, чиме спречавамо појаву нових проблематичних кредита", наводи.

"Када се говори о заштити корисника, ова ограничења предвиђају и ограничења камата на минусе и кредитне картице. Ефективна каматна стопа на минусе, према предлогу нацрта закона, у овом тренутку би износила 20 одсто. Ефективна каматна стопа на кредитне картице је 18 одсто", каже Стаменковић.

Тренутна просечна пондерисана каматна стопа на минусе је око 29 одсто, што значи умањење за више од 30 одсто, а код кредитних картица је 22-23 одсто просечна номинална каматна стопа, што значи да би ово било умањење веће од 20 одсто.

Савет грађанима приликом узимања кредита

Генерални директор Сектора за контролу пословања банака напомиње да оно што увек Народна банка саветује грађанима јесте да се приликом подизања кредита информишу у више банака и пажљиво прочитају понуду.

"Банка је дужна да вас информише о свим аспектима и трошковима кредита, и цени кредита, и потенцијалним ризицима за узимање индексираног кредита стране валуте или са променљивом каматном стопом. И приликом узимања кредита водите рачуна о кредитној способности и могућности да отплатите тај кредит", закључио је Стаменковић.