Миклич за РТС: Србија произведе три пута више уља него што је довољно за домаћу потрошњу

Владимир Миклич са Института за ратарство и повртарство у Новом Саду каже да откупна аконтна цена сунцокрета од 37 динара јесте нижа него претходних година, али да ће површине под том културом наставити да расту јер је сунцокрет далеко отпорнији на климатске промене од осталих ратарских култура.

Миклич наглашава значај јаке домаће индустрије уља и каже да би она могла да преради и три пута већу количину сунцокрета.

"Сунцокрет је једна од најважнијих ставки српског пољопривредног извоза јер за разлику од других ратарских култура, у извоз иде у прерађеном облику, као уље. Иако су приноси мањи, откупна цена неће бити већа. Зарадиће само пољопривредници који имају приносе веће од три и по тоне по хектару", каже за РТС др Владимир Миклич.

Према његовим речима, зависи колико је ко уложио, јер су улагања у сунцокрет све већа.

"Некад се није ђубрило, увек се више улагало у кукуруз. Сада је другачије. За десетак година сунцокрет неће моћи ни без наводњавања", каже Миклич и додаје да површине под том културом у Србији расту из године у годину те да сада достижу 270.000 до 280.000 хектара.

Површине под сунцокретом ће наставити да расту

Сматра да ће површине наставити да расту упркос паду откупне цене, која тренутно износи 37 динара и до краја сезоне може порасти за два до три динара. 

Руководилац Одељења за сунцокрет истиче да не стоје аргументи пољопривредника који кажу да имамо најнижу откупну цену сунцокрета у региону, те да се уљаре договарају око откупне цене, због чега су их у неколико наврата пријављивали антимонополској комисији.

Јак прерађивачки сектор

Миклич је рекао да је јуче дошао из Румуније, где је цена сунцокрета иста или можда чак мало мања.

"Свуда је цена релативно ниска, много је фактора који на то утичу. Што се тиче евентуалних договора фабрика о томе коју ће цену понудити произвођачима, ја дуго сарађујем с њима, а таквих сазнања немам. Мислим да то тако не иде. Велика је предност Србије што има тако јак пређивачки сектор, врло модеран и великих капацитета", каже Миклич.

Додаје да имамо производњу од неких 700.000 до 750.000 тона уља у солидним годинама, нешто слично ће бити и ове године.

На глобалном тржишту могућа несташица уља

"Производимо најмање три пута већу количину уља него што Србија троши. Уље је одличан извозни производ и та индустрија је 90-их година уз шећеране финансирала читаву производњу. Наравно, то су радили како би обезбедили сировине за себе, али да није било тога, огромне површине земљишта биле би запарложене", закључије Миклич.

Миклич истиче и то да је суша узела данак у целој Европи, која је највећи произвођач сунцокрета, и да је могуће да на глобалном тржишту буде несташица уља, најпре због сукоба Русије и Украјине, које су и највећи произвођачи, али да такве бојазни у Србији нема.