Стејт департмент: Амерички инвеститори имају позитиван став о пословању у Србији, али изазови и даље остају

Инвестициона клима у Србији је скромно побољшана последњих година, подстакнута макроекономским реформама, финансијском стабилношћу и фискалном дисциплином. Привлачење страних инвестиција је важан приоритет за Владу, саопштио је Стејт департмент у Извештају о инвестиционој клими у Србији.

Србија је свој 30-месечни инструмент за координацију политике (ПЦИ) са Међународним монетарним фондом (ММФ) заменила новим двогодишњим стенд-бај аранжманом у децембру 2022. године, који је обезбедио директну помоћ српском буџету за покривање високих трошкова увоза енергије.

"Стенд-бај аранжман је, такође, додатно уверио купце државних обвезница, а Србија ће вероватно имати користи због добијања повољнијих каматних стопа", наводи се у извештају.

Амерички инвеститори генерално имају позитиван став о пословању у Србији – због стратешког положаја земље, добро образоване радне снаге која говори енглески, конкурентних трошкова рада, издашних подстицаја за улагања и споразума о слободној трговини са ЕУ и другим кључним тржиштима.

"Изазови и даље остају, посебно одлагања због бирократије и корупција, као и губиташка државна предузећа, велика неформална економија и неефикасно правосуђе. Политички утицај на економију такође изазива забринутост; ово питање је истакнуто у јануару 2022. године, када је влада изненада повукла дозволе везане за велики предложени пројекат рударења литијума, као одговор на протесте јавности. Амбасада Сједињених Америчких Држава у Београду често помаже инвеститорима када се појаве проблеми, а српски званичници обично реагују на проблеме око улагања", пише у извештају.

Стејт департмент, поводом изложбе Експо 2027, истиче да то представља прилику за америчке компаније да испоруче технологију и опрему, као и да понуде стручност и консултантске услуге.

"Трошкови изградње и рада, као и помоћних пројеката (хотели, итд.) премашиће две милијарде долара", додаје се у Извештају.

Реформе између усвајања и примене

Стејт департмент наводи да је Влада Србије идентификовала економски раст и отварање нових радних места као главне приоритете и донела је значајне реформе свог закона о раду, грађевинских дозвола, инспекција, јавних набавки и приватизације, које су помогле у побољшању пословног окружења.

"Ако Влада оствари обећане реформе током процеса приступања ЕУ, пословне могућности би требало да наставе да расту. Сектори који имају користи укључују пољопривреду и пољопривредну прераду, управљање чврстим отпадом, канализацију, заштиту животне средине, информационе и комуникационе технологије (ИКТ), обновљиву енергију, здравствену заштиту, рударство и производњу", додаје се у извештају.

Компаније и званичници су приметили, напомињу, да усвајање реформи понекад превазилази имплементацију.

"Дигитализација одређених владиних функција (нпр. издавање грађевинских дозвола, пореска администрација и е-потписи) још увек није донела драматично побољшање времена обраде и можда се неће доследно спроводити", оцењује Стејт департмент.

Приватизација и јавни сектор

Влада полако напредује у решавању ситуације са проблематичним друштвеним предузећима, кроз поступке стечаја или приватизацију где је то могуће.

"Влада планира да приватизује још 56 предузећа. Такође, полако смањује вишак радне снаге у јавном сектору, углавном кроз непопуњавање упражњених места и ограничење запошљавања", наводи се у Извештају.

Према Извештају, напад Русије на Украјину у фебруару 2022. године у почетку је имао ограничен економски утицај на Србију, банкарски систем је и даље добро капитализован и ликвидан, али је инфлација порасла, подстакнута повећаним ценама увоза енергената и горива, упркос одбијању Србије да се придружи санкцијама САД и ЕУ руским ентитетима.

"Канцеларија за контролу стране имовине америчког трезора (ОФАЦ) укључила је неколико српских компанија и појединаца на своју листу посебно означених лица, од којих неке због кршења санкција Русији. На списку се од 5. априла 2024. налазило 27 компанија и 19 физичких лица у Србији", наводи се у извештају.

О односима са Русијом

Стејт департмент истиче да Русија наставља да снабдева Србију природним гасом, а да су, насупрот томе, испоруке сирове нафте престале су 5. децембра 2022. године због санкција Европске уније.

"Укупна, номинална вредност извоза Србије у Русију остала је практично непромењена у 2023. години, 1,2 милијарде долара, док се увоз Србије из Русије скоро преполовио са 3,1 милијарде долара у 2022. на 1,7 милијарди долара, услед успоравања увоза нафте и природног гаса, опоравка српске производње струје, благе зиме и санкција", наводи се у Извештају.