Расправа о литијуму од буке до струке

Да резервама литијума у Јадру Србија може да покрије 17 посто потреба европског тржишта електричних аутомобила, оцењује ресорна министарка и позива на аргументовану стручну расправу о пројекту.

"Мислим да нема немогућих пројеката, има само лоших техничких и инжењерских решења. И управо јавне расправе и јавне консултације треба да допринесу ка томе да се дође до бољих одрживих решења. Зато је важно да се о оваквим питањима одлуке доносе тако што ћемо слушати струку и стручњаке, а не буку коју праве они који немају довољно аргумената", рекла је министарка Дубравка Ђедовић Хандановић.

Стручњаци који су радили на Студији утицаја на животну средину одбацују критике јавности о прекомерном загађењу воде и ваздуха. Тврде - применом најоштријих еколошких стандарда утицаји се могу свести у дозвољене границе.

"Закључак студије је да свако индустријско постројење, па и ово о коме се озбиљно прича, може да живи у некој животној средини без значајног утицаја на њу. Све што се налази у нашим студијама показује одрживост суживота индустрије и животне средине", рекао је Александар Јововић, професор Машинског факултета у Београду.

Такав пројекат, неоспорно је под лупом јавности.

"Сви грађани желе здраву животну средину, али је нажалост та тема превише политизована у друштву. У суштини, не треба априори бити ни за ни против, јер заиста без рударења нема напретка, нема нових технологија и нема развоја економије. Међутим, ни у једном моменту не сме бити угрожена животна средина", напомиње Јелица Путниковић, уредница "Енергије Балкана".

У свету је литијум дефицитарни метал. А има широку примену: од ракетне индустрије до производње стакла, керамике, а посебно батерија за електричне аутомобиле и зелена енергетска постројења.