Фискални савет: На јавне инвестиције тренутно одлази преко 15 одсто јавних расхода

Како је објављено у студији Фискалног савета о јавним инвестицијама "Политика јавних инвестиција у Србији: Анализа стања и препоруке за могућа унапређење", достигнути ниво јавних инвестиција у Србији од преко седам одсто БДП-а убедљиво је највећи у Централној и Источној Европи и ретко где се бележи у свету.

У тој студији су наведене и основне препоруке Влади Србије за унапређење тренутне политике у овој области, а међу њима је и та да је садашњи модел нестандардног вођења инвестиционе политике државе исцрпио своје позитивне ефекте и Србија би требало да се контролисано врати у уређен систем.

"Процес враћања у уређени систем морао би да буде постепен, али доследан и чврсто контролисан. Није рационално, а вероватно ни могуће, нагло прекидати или модификовати започете пројекте који се већ спроводе по нестандардним процедурама. То међутим, не важи за нове важне пројекте који ће се уговарати од 2024. године. Они би морали да почну да се реализују уз пуну примену Закона о јавним набавкама, Закона о експропријацији и Уредбе о капиталним пројектима", наведено је у тој студији.

Поптребне студије изводљивости за велике пројекте

Додаје се да је поред унутрашњих разлога, враћање у уређени систем управљања јавним инвестицијама дефакто и захтев ЕУ, јер је, како се подсећа Европска комисија већ јасно критиковала стари Закон о посебним поступцима за линијске пројекте који је омогућавао њихово изузимање из стандардних процедура, а и оцењено је да тај Закон није био у складу са правним тековинама ЕУ, јер је стављао ван снаге националну регулативу о јавним набавкама и пружао превелику дискрецију у избору стратешког партнера директном нагодбом.

Препорука је и да је потребно одмах покренути реформе којима би се отклонила уска грла у спровођењу јавних инвестиција по редовним процедурама. Важно је и да се одмах објаве студије изводљивости за све велике инвестиционе пројекте државе.

Прескакање опште регулативе, како се додаје, смањило је институционалну контролу над планирањем и спровођењем јавних инвестиција, а овај недостатак може се у кратком року добрим делом санирати повећањем транспарентности.

Влада да поднесе дугорочни план развоја и инвестициони план

Истиче се и да је потребно доследно спровођење законских обавеза о дугорочном планирању и редовном праћењу јавних инвестиција, што тренутно није случај.

Подсећа се да је Законом о планском систему из 2018. предвиђена обавеза Владе Србије да до 1. јануара 2020. поднесе Скупштини на усвајање предлог Плана развоја за период од најмање 10 година, што је хијерархијски највиши дугорочни документ развојног планирања.

У складу са приоритетима који су у њему дефинисани, следећи корак Владе био би да усвоји Инвестициони план за период од најмање седам година који садржи све планиране инвестиције у областима од јавног интереса, усклађене са средњорочним смерницама економске политике, просторним плановима, локалним плановима развоја и друго.

Фискални савет истиче и да је потребно зауставити праксу прекомерног изузимања јавних инвестиција из кључних делова предимплементационе фазе пројектног циклуса, наводећи да у постојећем регулаторном оквиру постоје мањкавости које би требало адресирати, а то се, пре свега, односи на превелику слободу која је Влади остављена Уредбом о капиталним пројектима.

Истиче се и да инвестиције кроз јавно-приватна партнерства такође могу да заобиђу најважније делове пројектног циклуса, што би требало боље регулисати, а потребно је редовно и транспарентно извештавање током трајања пројекта у складу са добром међународном праксом.