Оцене самита у Бечићима – инфлација успорава, време да новац "појефтини"

Раст цена у нашој земљи у мају је успорен на циљану брзину 3 +/- 1,5 одсто, тачније на 4,5 одсто на годишњем нивоу. Наставиће да успорава на 3 процента почетком наредне године, процењује Народна банка Србије.

И на глобалном нивоу инфлација успорава довољно да се крене у смањење основних камата што ће и грађанима и привреди омогућити да се јефтиније задужују.

"Народна банка Србије не очекује знатнији раст цена производа и услуга које увозимо, али пажљиво прати све факторе на страни и понуде и тражње и од тога ће зависити будуће одлуке монетарне политике", саопштава НБС.

Смањењу инфлације највише је допринело појефтињење хране, мировање цене струје и гаса у овој години. Била би и нижа да у мају нису порасле акцизе на дуван управо због усклађивања са инфлацијом.

"Ми не очекујемо никакве нове корекције у смислу пореских стопа, само оне које су дефинисане законом о акцизама, односно везане за акцизни календар. Важно је напоменути да су приходи од пореза и акциза на дуван готово 9 одсто прихода у буџет. Прошле године то је било 165,5 милијарди динара, ове године очекујемо и више", каже Горан Пекез из Јапан тобака.

Централне банке су подизале камате да би сузбиле инфлацију. Постигле су циљ и сада је време за инфузију привреди појефтињењем кредита.

Већи пораст БДП-а Србије од очекиваног

Статистика региструје већи раст БДП-а Србије у прва три месеца од очекиваног – 4,7 одсто, а погурале су га услуге, индустрија и грађевинарство. И до краја године српска економија рашће брже од других у региону, где ће у просеку раст бити 3,2 одсто.

"Србији јако добро иде – јавне инвестиције су прошле године биле 20 одсто БДП-а, али треба подстаћи приватна улагања. Просечан раст у региону у протекле две деценије био је 3-4 процента, у Србији у неким годинама и већи, то је за поштовање, резултат недостижан у мојој земљи. Али ако гледамо животни стандард, тим темпом ниво Европске уније достићи ћете за 4-5 деценија, а уз раст од 6-7 процента за упола мање времена", указује Никола Понтара, шеф Канцеларије СБ за Србију.

Сложено и незивесно најчешће су изговаране речи на регионалном финансијском самиту, пре свега због успореног раста у еврозони који ће ове године бити свега 0,7 одсто. Ту су и ризици на које посебно државе региона не могу да утичу – ратови у Украјини и на Блиском истоку, тензије на Корејском полуострву, трговински рат Америке и Кине, климатске промене. Али реформе су оно што може да се уради, кажу у ММФ-у.

"Неке државе у региону су се опоравиле и иду добрим стопама раста, али има и доста проблема сличних у свим државама. За дугорочан, одржив раст, неопходно је подстаћи инвестиције и побољшати управљање улагањима. И даље је удео неформалног сектора односно сиве зоне велики у односу на развијене земље, а то успорава раст, продуктивност и конкурентност. Треба јачати сарадњу, трговинске везе у региону и са ЕУ и улагати у зелену енергију", истиче шеф канцеларије ММФ-а за Западни Балкан Себастијан Соса.

Оно о чему се на Самиту није говорило, а јесте било упадљиво је одсуство српских званичника. На маргинама тумачење једно – разлог су нарушени политички односи у региону због гласања у УН за Резолуцију о Сребреници, посебно Црне Горе.