четвртак, 13.06.2024, 10:59 -> 12:33
Извор: НБС, Танјуг
НБС: Референтна каматна стопа смањена на 6,25 одсто
Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је да смањи референтну каматну стопу за 25 базних поена, на ниво од 6,25 одсто, као и стопу на депозитне олакшице на 5,00 одсто и стопу на кредитне олакшице на 7,50 одсто. Међугодишња инфлација у мају успорила на 4,5 одсто, чиме се, у складу с пројекцијама централне банке вратила у границе циљаног одступања, а то је три плус, минус 1,5 одсто.
Како се наводи у саопштењу НБС, приликом доношења те одлуке Извршни одбор је имао у виду вишемесечну опадајућу путању домаће инфлације и њен повратак у границе циља у мају, у складу са пројекцијама Народне банке Србије, као и очекивано кретање инфлације и других макроекономских показатеља из домаћег и међународног окружења у наредном периоду.
Узимајући у обзир даље смањење глобалних инфлаторних притисака, као и, досадашњи дезинфлаторни утицај рестриктивних монетарних мера Извршни одбор је проценио да су се створили услови за почетак ублажавања монетарне политике путем смањења референтне каматне стопе, наводи се у саопштењу НБС.
Додаје се да глобална инфлација наставља да опада и приближава се претпандемијским нивоима, пре свега услед ефеката претходног заоштравања монетарних услова централних банака, слабљења трошковних притисака и попуштања застоја у глобалним ланцима снабдевања.
Европска централна банка је на састанку 6. јуна започела са ублажавањем монетарне политике смањењем основних каматних стопа за по 25 базних поена, указујући да ће наредне мере зависти од опрезног сагледавања динамике инфлације и пројекција њеног кретања у наредном периоду.
Међугодишња инфлација у мају успорила на 4,5 одсто
Народна банка Србије саопштила је да је према подацима Републичког завода за статистику, међугодишња инфлација у мају успорила на 4,5 одсто, чиме се, у складу с пројекцијама централне банке вратила у границе циљаног одступања, а то је три плус, минус 1,5 одсто.
Извршни одбор Народне банке Србије не очекује знатнији раст цена производа и услуга које увозимо, али пажљиво прати све факторе који и на страни понуде и на страни тражње могу деловати на кретање инфлације у наредном периоду, од чега ће зависити будуће одлуке монетарне политике.
Већина централних банака предвиђа да ће се инфлација у њиховим земљама вратити у границе циља у другој половини ове или првој половини наредне године, а тржишни учесници очекују да је циклус заоштравања монетарних политика завршен.
У саопштењу се наводи да су опадању инфлације допринело даље успоравање раста цена хране и излазак из обрачуна прошлогодишњег поскупљења електричне енергије. НБС истиче да када је реч о месечној инфлацији, она је у мају износила 0,4 одсто и била је у највећој мери вођена растом цена производа и услуга у оквиру базне инфлације (0,6 одсто) и корекцијом цена цигарета (2,6 одсто) због усклађивања с растом акциза.
Додаје се да је раст цена у оквиру базне инфлације био вођен пре свега растом цена услуга, односно у мају су порасле цене станарина, транспортних услуга, услуга одржавања возила и услуга осигурања, тако да је на међугодишњем нивоу базна инфлација износила пет одсто.
У оквиру цена хране, први пут од августа прошле године, на месечном нивоу забележено је снижење цена од минус 0,2 одсто, уз различита кретања унутар основних поткатегорија прехрамбене инфлације - пад цена непрерађене хране (-1,6 одсто), вођен сезонским падом цена свежег поврћа, а благ раст цена прерађене хране од 0,4 одсто.
Успорио раст цена хране на 1,3 одсто
Посматрано на међугодишњем нивоу, раст цена хране, како је навела НБС успорио је на 1,3 одсто, док су цене поврћа биле ниже за 11,1 одсто. Цене енергената су на месечном нивоу у мају порасле за 0,3 одсто, што је готово у потпуности било опредељено растом цена нафтних деривата од 0,7 одсто.
Међугодишње посматрано, раст цена енергената у мају износио је 7,6 одсто.
НБС истиче да се према актуелној пројекцији, очекује да ће инфлација наставити да успорава до краја године и да ће се у наредној години кретати око централне вредности циља, а таквом кретању знатно ће допринети ефекти досадашњег заоштравања монетарних услова и пад инфлационих очекивања, закључује се у саопштењу централне банке.
Коментари