Свакодневне кише спас за кукуруз – ратаре брину олује и град

Због изузетно топлог почетка пролећа многи произвођачи су кукуруз сејали раније него обично. Пољопривредник Роман Кадарјан из Ечке није међу њима и сада је, каже, сигуран да је одлука да сачека са сетвом била добра, због захлађења које смо имали током априла.

"Кукуруз не трпи хладно време поготово док је млад. То је као када човек добије туберкулозу, па се тешко опоравља. Биљке из каснијих рокова сетве су биле развијеније и јаче него оне из првих рокова сетве. Свакодневне кише су добродошле и поправиле су ситуацију на њивама. У наредном периоду је битно да не буде ветрова и да у августу не буде суше“, објашњава Роман Кадарјан, пољопривредник из Ечке.

У Пољопривредној стручној служби Зрењанин потврђују да су кукурузи из раних рокова сетве прошли кроз стресне услове. Реакција биљака на ниже температуре испољила се као жутило и црвенило листа.

"Захваљујући падавинама и вишим температурама, усеви су се извукли. Како би кукуруз лакше превазишао реакцију на стресне услове, рађена је прихрана. Ове године су на кукурузу више штете правили зечеви и птице. Појава пламенца није доминантна, јер падавине утичу на његов лет“, наводи Снажана Парађеновић из Прогнозно-извештајне службе Зрењанин.

Свакодневне кише у последње време су усевима више него добродошле и неопходне су како би се направиле залихе влаге за јул и август који знају да буду сушни.

“Због дуже сетве, кукурузи се налазе у различитим фазама развоја. Од десетак листова до појаве метлица, а најчешће у фази интензивног пораста. Тренутне временске прилике погодују и кукурузу и осталим пролећним усевима, али то није гарант да ће се до краја вегетације обезбедити оптимални услови за развој”, објашњава др Жељко Каитовић са Института за кукуруз Земун Поље.

“Укупне потребе кукуруза за падавинама током вегетације су око 500 милиметара, али је битно да њихов распоред буде правилан. Највеће потребе за падавинама су у периоду од 10-ак дана пред метличење и 20-ак дана после тога, где је узета у обзир и фаза наливања зрна”, прецизира наш саговорник.

Нажалост, падавине су често праћене временским непогодама. Олуја и град брину ратаре, јер им причињавају значајне штете, као што је то било прошле недеље у атару Бачке Паланке и Темерина.

"Остаје да се види да ли ће се ти усеви опоравити, што са кукурузом обично буде случај. Прошле године смо имали изузетно јако невреме у јулу које је покосило кукуруз и сунцокрет на потезу од Куле преко Србобрана па скрoз до Сечња. Чак и на усевима кукуруза који нису успели да се усправе до краја имали смо род“, подсећа Сунчица Савовић, директор "Жита Србије“.

Овог пролећа кукурузом је засејано 950.000 хектара, што је пет одсто више него лане. Будући да је жетва кукуруза далеко, у овом тренутку могуће је дати само пројекцију очекиваног рода. Уколико не буде негативних временских изненађења, а на основу десетогодишњег просека приноса кукуруза од 6,9 тона по хектару, укупан принос ове житарице могао би бити око 6,5 милиона тона.

Стручњаци упозоравају да ћемо и у жетву кукуруза, као што је тренутно случај са пшеницом ући са изузетно високим залихама.

"Прошле године смо започели годину са залихама од око 335.000 тона и имали смо род око 6,8 милиона тона. У земљи месечно трошимо око 330.000 тона кукуруза, а до краја маја извезли смо 1,55 милиона тона. Тренутно располажемо са око 2,8 милиона тона кукуруза. Уколико одузмемо оно што је неопходно за домаћу потрошњу за наредна четири месеца, за извоз нам остаје милион и по тона. Јасно је да нећемо сав кукуруз од прошле године успети да извеземо, јер нам је највећи месечни извоз био у новембру и износио је 257.500 тона“, објашњава Савовићева.

"О залихама кукуруза треба већ сада размишљати, јер ће се 30. јуна у силосима задржати милион и по тона старе пшенице, а треба да се ускладиште и пшеница и јечам који се управо скидају. Проблеми са складиштењем се можда неће јавити сада у жетви пшенице, али сасвим је сигурно да ће га бити чим крене жетва кукуруза, као што је то било прошле године“, упозорава наша саговорница.

Од почетка сукоба у Украјини извоз српског кукуруза у земље региона је значајно порастао. Ову житарицу највише продајемо Италији, а све озбиљнији купци су Босна и Херцеговина и Албанија. Домаћи кукуруз стиже и до земаља Северне Африке и Југоисточне Азије, али оно што спречава извознике да директно допру до крајњих купаца на тим тржиштима јесте чињеница да Србијa нема море и морску луку.

У сваком тренутку у Констанци је наш кукуруз скупљи од румунског за цену претовара и ускладиштења. Као што је правило, подсећају стручњаци, да када цена житарица или уљарица крене навише, одмах стане понуда у ишчекивању боље цене, тако и када велике количине житарица крену уз и низ Дунав и цена речног превоза почне да расте.