Табаковић: Очекујемо даље успоравање инфлације, следеће године око три одсто

Она је на конференцији о финансијским услугама коју су организовали Савет страних инвеститора (ФИЦ) и Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) истакла да се у остатку године очекује даље успоравање инфлације, тако да би у току 2025. инфлација требало да се креће око централне вредности циља од 3,0 одсто.

"Економска активност је у првом тромесечју убрзала на 4,7 одсто међугодишње, а на нивоу године очекујемо раст од 3,5 одсто. Већ од следеће године очекујемо њено додатно убрзање на између четири и пет одсто, чему ће допринети и реализација инвестиција у оквиру програма 'Скок у будућност - Србија 2027', смањени глобални инфлаторни притисци и повољнији услови финансирања", рекла је Табаковић.

Према њеним речима, добар пословни амбијент, адекватне политике и модеран регулаторни оквир омогућили су и очување високе адекватности капитала банака, показатеље ликвидности двоструко изнад минимума и очување показатеља проблематичних кредита на нивоу од око 3,0 одсто.

"Захваљујући доброј општој економској ситуацији у земљи, значајан број банака очекује раст кредита и привреди и становништву ове и следеће године од преко 5,0 одсто, што су изнели као очекивања у нашој последњој анкети о кредитној активности", истакла је она.

Додала је да све ово заједно потврђује да ће макроекономски услови у Србији остати подстицајни и за привредни раст и за даљи развој финансијских услуга. Члан Управног одбора Савета страних инвеститора Зоран Петровић је оценио да економија Србије у првом овогодишњем тромесечју бележи позитивна кретања, што показује и раст од 4,7 одсто, затим успоравање инфлације, као и висок прилив страних директних инвестиција.

"На овом скупу су нам у фокусу дигитализација и зелено финансирање. Дигитализација је веома важна за корисничко искуство и да људи мање времена троше на бирократске процедуре", рекао је он.

Истакао је да се под утицајем глобалних трендова, у пословној заједници све већи значај придаје концепту тзв. зеленог финансирања, те је за очекивати даље усложњавање механизама контроле и верификације зелених пројеката, као и даљег развоја критеријума нефинансијског извештавања, што ће додатно нагласити неопходност константног усклађивања домаће регулативе са регулативом ЕУ, увођење иновативних решења, али и потребе интензивирања међусекторског дијалога као и јачања сарадње јавног и приватног сектора.

Изнео је очекивање банкара да ће током ове године бити још смањивања референтне каматне стопе у Европи али и код нас, што би према његовим речима подстакло кредитну тражњу у другој половини године. Члан Управног одбора Савета и директор ЕБРД за Западни Балкан Матео Коланђели је истакао да ова банка годишње усмерава више од 300 милиона евра у реалну економију у Србији.

"Гледајући унапред, радимо на увођењу нових производа који циљају управо на две главне теме ове конференције, зелену и дигиталну транзицију, као и инструменте за поделу ризика са нашим партнерским финансијским институцијама", рекао је он.

Конференција је организована како би се интензивирао дијалог јавног и приватног сектора и представила нова решења која могу да унапреде ефикасност, али и безбедност дигиталних финансијских услуга, као и неопходности јачања свести о важности примене концепта зеленог финансирања, Овај концепт је проистекао из све веће потребе померања акцента са профита као примарног, па често и јединог циља инвестирања на циљеве који укључују одрживи развој, односно заштиту животне средине, на добробит свих заинтересованих страна, пре свега, грађана Србије.