Предузећа у Србији подстичу привредни развој земље - неопходно додатно финансирање

Фонд за развој Србије до сада је примио захтеве за кредите од двадесет и осам милијарди. Пласирано је десет милијарди динара у кредитима и делом бесповратним средствима. Више од половине је отишло у мала предузећа, а свега 1,6 одсто у велика.

Раскорак између потреба привреде и могућности Фонда, указује на то да је потребно пронађи додатне изворе финансирања.

"Захваљујући Министарству финансија, активирали смо кредитну линију са Европском инвестиционом банком. Преговарамо и са француском развојном агенцијом где очекујемо додатна средства за кредитирање посебних пројеката", наводи Татјана Матић, директорка Фонда за развој.

Kао и у Северној Македонији, Инвестициона развојна банка Републике Српске је у власништву државе. Подршка је усмерена не само ка привреди, већ и ка становништву, јер управљају и стамбеним фондом.

"Смањивали смо свих ових година каматне стопе и натерали банке и финансијске институције да коригују своје каматне стопе. Данас је каматна стопа Инвестиционо-развојне банке на стамбене кредите три одсто, с тим да један одсто субвенционише Влада Републике Српске", објашњава Дражен Врховац, в. д. директора Инвестиционо-развојне банке РС.

Модели у ЕУ

У чланицама Европске уније су другачији модели. Мађарска развојна банка уласком у Унију почела је да даје кредите привреди, капитал и гаранције да би данас постепено прешла на приватне фондове капитала.

У Словенији извозна и развојна банка кредитира свега 25 одсто малих и средњих предузећа на дужи рок отплате.

"Препоручио бих да средства пласирате у облику финансијских инструмената. Не кажем да грантови немају добар ефекат, али се потроше", наглашава Матеј Залар из Извозне и развојне банке Словеније.

Додатно финансирање

Без обзира на модел, у целом региону постоји потреба за развојем, а то значи и додатно финансирање. 

"Можемо осигурати да се финансијски ресурси ефикасно усмеравају где су најпотребнији. За Србију то значи давање приоритета секторима који обећавају висок потенцијал за запошљавање и одржив раст", поручује Ана Трипковић, државна секретарка у Mинистарству финансија.

То подразумева не само тражење пара у буџету кредитним линијама или грантовима Европске уније, већ и развој тржишта капитала кроз власничке и дужничке хартије од вредности, привлачење инвестиционих фондова и прилагођавање компанија тржишним условима.