Исаиловићева: Обновљива енергија није више алтернатива, имамо већи соларни потенцијал од Немачке

Србија из енергије ветра и сунца на мрежи има 605 мегавата и 90 одсто те производње даје 10 ветропаркова, остало је соларног порекла. До краја деценије у плану је нових око 3.500 мегавата.

Девет месеци је прошло од одржавања првих аукција за обновљиве изворе енергије. Директорка Удружења обновљивих извора енергије Србије Данијела Исаиловић каже да је ситуација позитивна и да је сам аукцијски процес био одлично и транспарентно организован и на тај начин иде и реализација.

"Наравно, неки пројекти су бржи и бољи и успешни док други још чекају на изградњу. Што се тиче ветропаркова већ имамо једну ветроелектрану која има потпуно завршену финансијску конструкцију и где имамо градилиште. То је ветроелектрана 'Пупин' у Ковачици, док се остали полако припремају за изградњу“, навела је Исаиловићева.

Што се тиче солара, како је рекла, ту су значајно мањи капацитети били понуђени на аукцијама и те електране су углавном у изградњи, а једна је чак и завршена.

"Тако да ја не очекујем проблеме у реализацији свих пројеката и мислим да ће сви инвеститори одговорити на захтеве, на оно што су обећали и да нико неће имати проблем да се не изгради и да му се активира банкарска гаранција“, каже Исаиловићева.

Према њеним речима, врло важно је што ЕПС гради и позитивно размишља у том зеленом смеру, за ветроелектрану 'Костолац' стигле су компоненте за ветропарк снаге 66 мегавата и очекује се да он буде у оперативном раду почетком следеће године.

Што се тиче ове године, требало је до краја године да се одрже још једна аукција у складу са трогодишњим аукцијским планом.

Одакле долази новац

Када је реч ко је више заинтересован, да ли домаћи или страни инвеститори, Исаиловићева каже да имамо микс капитала.

"Новац углавном долази од страних инвеститора, јер су то просто велике инвестиције, нарочито ако причамо о ветропарковима, док је знање углавном домаће и наравно банке дају кредите. Што се тиче солара, бар ових мањих солара, ту је доминантан домаћи капитал, јер су то инвестиције до 10 милиона евра, што пре свега домаћа привреда може да издржи“, рекла је Исаиловићева.

Како је напоменула, страни инвеститори су више били присутни у сектору енергије ветра и они су били спремни и да чекају и да ризикују, док у солару су изостале велике инвестиције и даље немамо ниједну соларну електрану прикључену на преносни систем електричне енергије.

На питање да ли Србија напредује и може ли брже да повећа капацитете у обновљивој енергији, Исаиловићева каже да свакако имамо напредак.

"Пре десет година смо ишли у друге државе да видимо како изгледају ветроелектране и соларни паркови, сада смо једно зрело друштво и држава која је спремна да прихвати обновљиве изворе енергије као једну неминовност. То више није алтернатива“ истакла је.

Лидер у производњи обновљиве енергије

Према њеним речима, ако погледамо статистику коју је ЕПС дао, ми смо прошле године били једни од лидера у Европи у коришћењу и производњи обновљивих извора енергије.

"Више од 35 процената смо добили електричне енергије из обновљивих извора енергије, али наравно ту пре свега треба да захвалимо хидропотенцијалима јер знамо да нам Ђердап и остале велике хидроелектране дају значајне капацитете, тако да има простора за напредак у солару и ветру, а опет ћемо се вратити на ЕПС, пуно тога нам зависи од реверзибилне хидроелектране Бистрица, која ће бити значајна за балансирање нових капацитета“, рекла је Исаиловићева.

Као проблем апострофира пре свега питање прикључења на преносни дистрибутивни систем електричне енергије, који није само наш проблем, већ и целе Европе.

Када је реч о потенцијалима, каже да су кошавско подручје и подручје Источне Србије најбољи за развој ветроелектрана, јер тамо дува најбољи ветар, а у Јужном Банату је добра инфраструктура, близина Београда да се раде ветроелектране.

"Што се тиче солара, нека истраживања су показала да ми имамо већи соларни потенцијал од Немачке, сад питање није само потенцијала, него је питање и могућности, можете да желите, али је питање да ли можете. Опет се враћамо на питање прикључења и балансирања, али је рецимо добра ствар што грађани препознају и користе те потенцијале и то на неким својим микролокацијама, на крововима својих кућа. Данас имамо више од три хиљаде прикључених прозумера и то је јако добро да грађани и привреда препознају оно што им је бесплатно дато“, навела је директорка Удружења обновљивих извора енергије Србије.