Стамбени кредити и зајмови привреди стагнирају – када се може очекивати пад камата

Захтева за новим кредитима има, али не као некада. Међугодишњи раст кредита у марту је био свега 1,3 одсто. Становништво се додатно задужило 2,7 одсто док су зајмови у привреди стагнирали. Камате су и даље високе па је на пример за куповину станова од почетка године узето свега четири милијарде динара.

"У марту просечна камата на кредите за привреду за динарске кредите износила је 8,3 одсто. Код кредита становништва је дошло чак и до пада за неких 0,5 поена и износила је за динарске износе у просеку 12,3 одсто", наводи заменица директора за статистичка истраживања НБС Мирјана Милетић.

Банке и даље зарађују – и поред ограничења маржи на стамбене кредите које је на снази од септембра.

"Профитабилност банкама у трећини укупне профитабилности од камата обезбеђује Народна банка Србије, којој је мандат да обезбеђује стабилност цена тиме што ће вишак ликвидности да повуче репо операцијама средом", каже гувернерка централне банке Јоргованка Табаковић.

У пословним банкама чекају да прође и време скупог новца. Када почне да појефтињује, смањиће се и њихов ризик.

Блаж Бродњак, председник Извршног одбора НЛБ групације, напомиње да све зависи од висине инфлације.

"Она јесте у Европској унији на стопи од два до три одсто, што су неке циљни нивои, и у том правцу је кренула централна банка Шведске. Очекивање да је вероватноћа да ће то да се то деси у јуну веће је од 50 посто. Очекујем два-три снижења ове године, па да до краја идуће године еурибор буде од два два и по посто", каже Бродњак.

Табаковић: Банке треба са фокусирају на основну делатност

И док банке иновирају пословање, од нових услуга клијентима до нових начина за оплодњу новца, српска гувернерка предлаже да се усредсреде на основни посао.

Јоргованка Табаковић наглашава да банке треба да се врате кроз оно што зовемо традиционално финансирање посла, стана и свега оног што је продуктивно.

"Не треба да измишљају разне инструменте којима у ствари 'за ништа добијате нешто'. Тако да смо ми врло опрезни када покушавају да нам објасне неке нове финансијске деривате и 'хеџинг хеџинг инструменте' и онда кад позовемо те институције на састанак онда сатима не умеју да нам објасне", истиче гувернерка.

Оно што банкари клијентима и даље покушавају да објасне, а тако смање и своје трошкове, јесу предности електронског банкарства. Нуде и нове услуге попут личног банкара доступног увек и са сваког места. И у просеку у региону зарађују 270 евра по клијенту годишње.