Рајаковић: За Србију важно да се отвори за развој нуклеарне енергије

После овонедељне посете кинеског председника, Србија је са кинеским партнерима већ покренула пројекте у соларној енергији. И Француска и Мађарска саопштиле су да са Кином продубљују сарадњу у области зелене енергије, а посебно развоја цивилне нуклеарне енергије. Нуклеарна енергија и даље веома значајна, за Србију битно да се отвори за то - и научно и практички, каже професор Електротехничког факултета у Београду Никола Рајаковић.

Професор Електротехничког факултета у Београду Никола Рајаковић каже да пројекти Кине са Србијом, али и Мађарском и Француском, великом нуклеарном силом, указују на то да је нуклеарна опција и даље врло актуелна тема и да се токови нуклеарног горива могу преусмеравати.

“Нама је добро познато у енергетици да из нуклеарних електрана ми данас добијамо значајан део, негде око једне шестине укупно произведене електричне енергије у свету. Дакле, ово показује да је енергетика у фокусу великих сила, да у оквиру решавања енергетских питања нуклеарна енергетика и даље има веома значајно место“, рекао је професор Рајаковић.

То што је и Србија најавила развој нуклеарне енергије и укидање мораторијума, значајно је, каже, јер је Србија, после Чернобиљске трагедије 1968., заостала у тој области.

“Битно је да се та област отвори и у научном и у стручном смеру, а можда и у овом смеру - да се нуклеарна енергија користи. Ми знамо које су предности, али знамо и које су слабости тог сектора. Предности су аспекти експлоатације нуклеарних електрана - да су оне изузетно комфорне у смислу да током целе године могу да дају исту снагу на свом излазу. То је кључна предност. А слабости су зависност од испоручујуће технологије, зависност од испоручујућег горива, затим страх, безбедносни страх који је још увек присутан и коначно на крају питање шта са радиоактивним отпадом“, рекао је Рајаковић.

Истиче да Србија мора врло озбиљно да се определи по тим питањима, али да одлуку не мора да донесе одмах.

“Можемо сачекати да видимо шта ће се са технологијама дешавати, технологијама обновљивих извора, технологијама фузије. Али свакако морамо развијати ту науку“, рекао је професор.

Рок за декарбонизацију није реалана

Говорећи о договору Групе 7 да се одрекну угља у наредних 10 година, Рајаковић каже да тај рок није реалан, али да Г7 показује амбицију да се декарбонизација уради што пре.

“Ми смо кренули, цео свет је кренуо путем декарбонизације. Угаљ је ту кључни елемент и гашење термоелектрана на угаљ сигурно је у плановима свих електропривреда света. Којом динамиком и која је то оптимална брзина како то урадити, заиста су отворена и озбиљна питања. За неке земље 2035. је можда реалан рок. Али и ту имамо изузећа. Већ су Јапан и Немачка тражиле да буду изузете из тога", рекао је професор.

И за остале земље које су зависне од угља, каже, није реално очекивати да 2035. повуку из употребе термоелектране на угаљ.

Обновљива енергија приоритет, који су реални циљеви

Рајаковић истиче да је приоритет у свету повећање капацитета обновљиве енергије, али да је амбиционзан циљ да Европа до 2050. потпуно пређе на зелену енергију.

“Очекује се да заиста 2030. године, по свим проценама релевантних стручних кругова, од свих нових производних капацитета електричне енергије, четири петине па и више буде искључиво из обновљивих извора. То значи солар, ветар. И то доминира солар са више од 50 процената“, рекао је Рајаковић.

Напомиње да је Србија начинила значајне кораке ка зеленој енергији, али да је неопходно да то иде брже. Истиче и да је од изузетног значаја и енергетска ефикасност.

“Са оваквом потрошњом енергије по глави становника и са оваквом потрошњом енергије за загревање кубног метра стамбеног простора, ми не можемо остварити ту декарбонизацију и ту нашу жељену енергетику на прави начин. Морамо удружити снаге и држава, и појединци, и установе, сви који смо у енергетском сектору, да дигнемо ниво енергетске ефикасности у Србији“, поручује професор.