Јована Мајсторовић: Доласком Си Ђинпинга очекујемо нове облике економске сарадње

После Париза, кинески председник сутра стиже у дводневну званичну посету Србији. Очекује да би посета могла да утиче на даље оснаживање односа две земље.

Јована Мајсторовић, руководилац Центра за азијске земље у Привредној комори Србије, рекла је, гостујући у Дневнику РТС-а, да је у питању друга посета кинеског председника Србији после осам година.

Напомиње да Србију и Кину карактерише челичено пријатељство, које ће се доласком председника Сија додатно продубити.

"Оно датира још од раније, од 2009. године, када су Град Пекинг и Град Београд потписали Споразум о стратешком партнерству. Затим, 2016. године потписано је свеобухватно стратешко партнерство између Кине и Србије“, рекла је Мајсторовићева.

Нови ниво сарадње

Према њеним речима, долазак кинеског председника потврђује да је Србија значајан и поуздан партнер и оно што ћемо видети након ове посете јесу сигурно нове перспективе, нови облици сарадње.

"Када је у питању привредна сарадња, поред улагања у инфраструктуру, грађевинарство, природне ресурсе, сада очекујемо да пређе на други ниво, односно да се више укључе у сектор малих и средњих предузећа и то у области истраживања, науке, електронске трговине, нових технологија, вештачке интелигенције“, истакла је Мајсторовићева.

Примена Споразума о слободној трговини

Споразум о слободној трговини је потписан прошле јесени. Србија је прва од земаља Централне и Источне Европе с којом је Кина потписала један такав споразум.

"Очекује се и његово ступање на снагу и његова примена у скоријем периоду. Србија је до сада имала статус условно речено повлашћене нације у сарадњи с Кином, али без обзира на тај статус, за велики број производа који су се извозили, пре свега мисли се на пољопривредне и на прехрамбене производе, стопа царине је била доста висока. Овим споразумом доћи ће до постепене либерализације у одређеном временском периоду и до потпуне либерализације царинских стопа, што ће омогућити нашим производима да на великом и захтевном кинеском тржишту буду конкурентнији“, објаснила је Мајсторовићева.

Каже да од споразума о слободној трговини можемо да очекујемо да ће изазвати већу пажњу не само кинеских компанија, кинеских инвеститора, већ и европских компанија које послују у Србији како би могле да извозе на кинеско тржиште.

"У наредном периоду очекујемо нова улагања у производне капацитете, ради наступа на трећим тржиштима“, додаје она.

Размена са Кином

Укупна размена између Србије и Кине је око 6,1 милијарду долара, а очекује се да ће она расти.

Кина је један од пет најзначајнијих спољнотрговинских партнера Републике Србије и тај тренд повећања обима спољне трговине се из године у годину повећава.

"За последњих десет година он је повећан четири и по пута, обим спољнотрговинске размене сигурно ће бити дефицитаран на српској страни, али са друге стране, када је у питању извоз српских производа, он је повећан за 182 пута, томе иде у прилог приватизација РТБ Бора и Железаре Смедерево“, каже Мајсторовићева.

Очекује се да ће до 2030. године готово 370 милиона кинеских становника прећи у средњу класу, то значи да ће они моћи да приуште производе који им можда до сада нису били доступни.

Шта извозимо

"Оно што ми очекујемо јесте да Србија може да на кинеском затвореном тржишту наступи са својим пољопривредним, прехрамбеним производима и до сада се то у једној мери спроводи на основу протокола који су потписани када је у питању извоз српског вина, јабуке, јунећег меса, јагњећег меса, свињског меса, хране за кућне љубимце, шећерне трске", навела је она.

Очекује се потписивање протокола који су усаглашени – за свежу боровницу и за суву шљиву, тако да можемо да очекујемо да у домену пољопривредних и прехрамбених производа подмиримо један део јер апсолутно нико нема за целокупну Кину, али за један део сигурно можемо, додаје.

Помоћ Кине у организацији Експа 2027.

Од кинеског амбасадора смо чули да је Кина спремна да помогне у организацији Експа 2027.

"Кина је и 2010. године била домаћин светске изложбе у Шангају, што нам говори да она има искуство у организацији догађаја овако великог формата, што заиста јесте захтевно. Њихово преношење и знања и искуства биће нам драгоцено", навела је Мајсторовићева.

Поред Кине, и друге земље су заинтересоване да улажу и да узму учешће у специјализованој изложби.

"Али када је у питању учешће кинеске компаније било да је у питању национални стадион са пратећим садржајима или зграда националног павиљона или евентуално тунел који повезује Карађорђеву са Дунавском падином, то је улагање у инфраструктурне грађевинске пројекте и то заиста не треба да чуди када су кинески партнери у питању, јер у 10 највећих компанија у свету које се баве грађевинарством, три су кинеске компаније и оне ће учествовати у тим пројектима, што значи да имају релевантно и искуство и референце за ове пројекте", закључила је Јована Мајсторовић.