уторак, 07.05.2024, 05:50 -> 06:02
Извор: РТС
Аутор: Иља Мусулин, дописник РТС-а из Источне Азије
štampajКинеске инвестиције су потребне Европи
У државама примаоцима кинеских инвестиција, програм "Појас и пут" је послужио као важан подстицај за економски развој, али и као медијум за јачање политичких и културних веза.
Програм "Појас и пут" је у земљама примаоцима кинеских инвестиција послужио као снажан подстицај за економски раст, али и као средство за продубљивање дипломатских, политичких и културних веза.
Треба имати на уму и то да саобраћајне везе успостављене у склопу тог програма, пошто омогућавају већи и сигурнији уплив релативно јефтине кинеске робе, у доброј мери доприносе стабилизацији снабдевања и зауздавању инфлације у земљама увозницама.
Програм "Појас и пут", међутим, последњих година се налази под жестоком паљбом формалних и неформалних политичких структура у Европској унији: влада, тинк-танкова и невладиних организација.
Повезивање Истока и Запада, повезивање целог света
Инвестициони програм "Појас и пут" (БРИ) у основи се састоји од копненог економског појаса који обавија некадашњи "Пут свиле" и сада садржи шест саобраћајних коридора, и новог, поморског "Пута свиле".
Његова првобитна сврха, са кинеског становишта, била је да ојача економске везе са земљама Азије, Источне Европе и Рога Африке, односно, крупним улагањима у њихову саобраћајну и енергетску инфраструктуру олакша и стимулише међусобну трговинску размену: упосли раднике и производне капацитете кинеских грађевинских компанија, повећа њихове приходе, оствари стабилније и ефикасније снабдевање сопствене привреде и тржишта и истовремено омогући континуирани и обимнији ток кинеске робе у иностранство.
Међутим, "Појас и пут" је временом еволуирао и усложнио се, тако да на неки начин више не представља један јединствени мегапројекат посвећен просто јачању саобраћајних веза, већ широки скуп разноврсних подухвата намењених изградњи нове и унапређењу постојеће транспортне, енергетске, пословне, стамбене, али и дигиталне и телекомуникационе инфраструктуре.
Он више није ни само географски ограничен на Азију, источну Африку и источну Европу, већ сада захвата цели "црни континент", Океанију и средњу и јужну Америку, што и објашњава велики број од преко 150 земаља које су у њега укључене.
Треба рећи и да, у склопу своје стратегије за Арктик, Кина сада планира и улагања у пробијање тзв. "Поларног пута свиле", поморске руте дуж северних обала Русије којом ће се драстично скратити време потребно за бродски транспорт између Кине и Старог континента и смањити зависност најмногољудније земље света од "уских грла", као што су Суецки канал или мореузи Баб ел Мандеб и Малака.
"Појас и пут" у Европи
Чланице БРИ на Старом континенту су углавном земље источне и јужне Европе, попут Русије, Белорусије, Мађарске, Румуније, Бугарске, Србије или Грчке, мада је у саставу тог програма и Португалија, држава на западном ободу континента.
Та структура чланства, осим што рефлектује првобитни план Пекинга о повезивању земље са Европом копненим и поморским путевима – железницом, углавном, преко Русије, Белорусије и Пољске и бродовима до луке Пиреј и даље друмовима и пругама према Мађарској – показује и да су у чланство похитале углавном сиромашније земље континента жељне инвестиција, трансфера технологија и економског раста, међу којима и чланице Европске уније и НАТО-а.
Повлачење из БРИ недавно је објавила влада у Риму, која је се нашла под великим притиском својих војнополитичких савезника због симболичног значења које је њено присуство у кинеском програму "Појас и пут" имало с обзиром на то да је она чланица западног економског блока Г-7.
Анатомија отпора кинеском економском упливу
Почев од мандата бившег америчког председника Доналда Трампа, у западним политичким и безбедносним круговима проширује се и интензивира стратегија обуздавања кинеског утицаја у свету, која има и важну економску компоненту. Она се састоји у ометању кинеских инвестиција и технолошког развоја, ограничавању увоза из Кине и смањењу зависности западних компанија од кинеског тржишта.
У склопу те сложене и по светску економију штетне стратегије, у којој се Кина види као најозбиљнији геополитички такмац Запада у борби за превласт над планетом и највећи реметилац постојећег међународног поретка, иницијатива "Појас и пут" се оштро критикује у свим њеним сегментима.
Званичници и стручњаци за безбедност у Европској унији тако тврде да "Појас и пут" представља подметање дужничке замке у сврху стварања финансијске и политичке зависности, да инфраструктурни пројекти које спроводи уништавају животну средину и нарушавају права радника, те да у целини доприноси политичком раздору у Европској унији и континент гура у раље "аутократског" режима у Пекингу.
Када је у питању уношење раздора унутар Уније, прст се посебно упире на Мађарску, а у теорији по којој Пекинг инвестира у државе Балкана да би оне након пријема у ЕУ постале његови политички експоненти који ће радити на њеном слабљењу изнутра, критику трпи и Србија.
У том контексту не изненађује поменуто повлачење Италије и настојање ЕУ да, под називом "Глобална капија", формулише сопствени програм инвестиција који би могао да послужи као пандан "Појасу и путу".
Говор бројева
Ипак, бројеви показују да је притисак политичког естаблишмента ЕУ на програм "Појас и пут" и кинеске инвестиције уопште ризично, поготово у условима када су због санкција против Русије храна, енергенти и друге сировине знатно поскупеле.
Најпре, добрим делом и независно од програма "Појас и пут", Кина је у периоду од 2000. до 2022. године остварила укупно 230 милијарди евра инвестиција у привреду Европске уније.
Највећи добитник је (бивша чланица) Велика Британија са чак 81,5 милијарди евра, док је на далеком другом месту Немачка са 32. Трећа је Француска са 17, а четврта Италија са 16 милијарди евра директних кинеских инвестиција.
Кинеске инвестиције у ЕУ достигле су врхунац у 2016. години, када су износиле чак 46 милијарди евра, али од тада константно падају, углавном због растућег политичког притиска од естаблишмента ЕУ, који Кину сада званично види као "економског конкурента и системског ривала".
Упркос томе, у оквиру програма "Појас и пут", у мађарском граду Дебрецину у току је изградња фабрике батерија за електричне аутомобиле која ће запослити чак 9.000 људи – реч је о гигантској кинеској инвестицији од преко седам и по милијарди евра, коју влада у Будимпешти реално никада не би могла да добије од ЕУ.
Ограничавање БРИ у Европи представља врсту самоповређивања
Сузбијање кинеских инвестиција умртвиће економију континента и кроз муку и евентуални банкрот губиташа (које би кинески капитал могао да спаси да су политички услови другачији) могуће је продубити проблем незапослености, док ће протеривање јефтиних и све квалитетнијих кинеских производа са европског тржишта и њихово вештачко поскупљење кроз увођење тарифа и квота, изложити становнике континента још већој инфлацији и сиромашењу.
Један скорашњи пример сукоба између реалних економских потреба и политичког настојања да се из "безбедносних разлога" кинеским предузећима ограничи приступ инфраструктури је превирање настало у Немачкој у вези са продајом дела власништва над луком Хамбург корпорацији "COSCO", чије је седиште у Шангају.
Критика БРИ уме да буде и чињенично погрешна. На пример, у Источној Азији врло читаном интернет порталу "Дипломат", који је посвећен политичким и економским питањима која се тичу азијско-пацифичких земаља, а иза којег стоји амерички капитал, чак десет месеци након пуштања путничког саобраћаја на новој прузи Београд – Нови Сад, дела већег пројекта брзе пруге Београд–Будимпешта који финансирају и граде кинески економски субјекти, у тексту аустријско-мађарске ауторке који критикује домете иницијативе "Појас и Пут" у Европи могло се прочитати да ће она служити искључиво за теретни саобраћај, због чега ће бити "ограничене вредности за Мађарску и ЕУ".
Проблем је и то што изношењем алармантних упозорења о томе како се земље попут Мађарске и Србије узимањем кинеских зајмова стављају у зависни положај и губе суверенитет у односу на Пекинг, као и притисцима да се тих кредита одрекну, ЕУ управо гуши суверенитет тих држава јер им укида алтернативне могућности за економски развој и омета даљи напредак.
Тај аргумент званичника Уније нарочито је слаб стога што она, наравно, остаје убедљиво најважнији економски партнер Будимпеште и Београда без обзира на све поменуте инвестиције са Далеког истока.
Кинеске инвестиције и програм "Пут и појас" потребни су Европи, нарочито државама у развоју из њеног источног и југоисточног дела.
Коментари