Доминација Кине на тржишту соларних панела – добра вест за "зелене планове", али не и за Европу

Соларна индустрија Европске уније је у кризи. Домаћа производња не може да конкурише 40 посто јефтинијем кинеском увозу соларних панела, који покрива 95 посто тржишта. И док од Брисела траже заштиту, стручњаци упозорaвају – забрана кинеског увоза успорила би "зелене планове".

Европа је у прошлој деценији предњачила у производњи соларних панела, а сада је та индустрија пред колапсом. Кинеска соларна доминација угрозила је 430 произвођача соларних панела и опреме на тржишту Европске уније.

У Немачкој и највећи обустављају производњу. Брисел покушава да нађе копромисно решење, које неће успорити изгрaдњу соларних постројења.

“Потребна нам је политика која чува наш соларни развој, али треба очувати и конкурентност и иновативност домаће индустрије у том сектору. Предложила сам неке мере Европској комисији и државе чланице треба да подрже европску производњу“, каже комесарка за енергетику Европске уније Кадри Симсон.

Циљ Европске уније је да до краја деценије удео обновљиве енергије буде 42 посто. А Кина предњачи и глобално соларним панелима и сировинама за њихову производњу – покрива чак 80 посто потреба светског тржишта.

“И сада долазимо у једну контрадикторну ситуацију – са једне стране смета производња из Кине, а са друге стране она је неопходна да бисте ове планове реализовали у градњи соларних панела“, рекао је професор Електротехничког факултета у Београду Никола Рајаковић.

Уградњу соларних панела у Србији држава субвенционише са половином трошка за домаћинства, па је све више заинтересованих. Уградња је добро плаћен посао и превазиђен је проблем недостатка радне снаге.

“Ситуација је сада много боља него пре годину дана, постоји много више фирми које се баве постављањем соларних панела у домаћинствима и које могу у потпуности да задовоље тренутне захтеве. Са шест киловата могу да се задовоље потребе просечног домаћинства. А та инвестиција износи негде од седам до осам хиљада евра“, рекао је Миодраг Вуковић из фирме “Консеко".

Стручњаци су сагласни – соларне електране су један од кључева који отвара браву енергетске транзиције сваке земље јер имају више предности.

“Можете је поставити на семафор у граду, можете је поставити на кров куће, на кров великих хала. Можете градити 1.000 мегавата на земљи, можете градити на плутајућим платформама на мору. Дакле, она је модуларна и флексибилна у својој логици. Увек се мора гледати економска страна. Доминантни разлог је то што је киловат-сат произведен из соларне електране данас убедљиво најјфтинији киловат-сат“, истиче Рајаковић.

У Србији је већ преко 2.000 домаћинства и фирми које саме производе струју из соларних панела. Припрема се и градња до сада највеће соларне електране – снаге један гигават.