Европске цене некретнина у Београду, највише дозвола издато за стамбене објекте

На великом градилишту у Сурчину постављени су први темељи за изложбене хале "Експа 2027". Назиру се стубови и саобраћајнице. У другом делу планира се изградња стамбено-пословног комплекса, за шта је расписан тендер. Грађевинарство је у овом тренутку локомотива која вуче привреду.

Прошле године у БДП-у Србије учествовало је са 5,5 одсто и највише допринело његовом расту.

"Сектор грађевинарства стимулише и раст других делатности као што је израда грађевинских материјала, електроопреме, сировине у грађевини, инжењерске услуге, услуге архитекти, као и транспрот, тако да је његов допринос много већи од тих 5,5 одсто“, каже економиста Институт економских наука Душко Бодрожа.

Већина инвестиција долази кроз велике инфраструктурне пројекте страних компанија, највише из Турске, Кине и Америке.

Домаће фирме не успевају да буду конкуренте, па су углавном подизвођачи. Удео грађевинарства у БДП-у био би већи када би се користио домаћи капитал, кажу стручњаци.

"Требало би да буде на нивоу земаља источне или централне Европе, то је 7 или 7,5 одсто, па би зато требало форсирати домаћу привреду, домаћи капитал и домаће инвеститоре“, каже проценитељ Милић Ђоковић.

У последњих неколико година изграђено је 10-так стамбено-пословних комплекса у Београду и све је брзо распродато. У односу на градове у региону, Београд је велико градилиште. У јануару и фебруару издато је више грађевинских дозвола него у истом периоду прошле године.

У Србији је прошле године укупно издато више од 30 хиљада дозвола. У Хрватској 11 хиљада, а у осталим државама знатно мање.

Бодрожа каже да смо почели са реализацијом пројеката и зато сада одскачемо од Хрватске, а од осталих земаља смо економски јача држава, имамо више средстава за инвестирање и могућности за улагање.

"У економску свету Београд је циљни град за многе, зато смо ми центар, имамо предности многе, зато су цене некретнина европске. Тешко ће нас они стићи и нема потребе да се такмичимо са регионом, већ са бољима од себе, Будимпештом, Бечом, Прагом са озбиљним градовима“, напоменуо је Ђоковић.

Највише грађевинских дозвола издаје се за стамбене објекте.

“Више је дозвола, али мање станова, статистика је чудо, значи ви сада имате те мање стамбене објекте, нема масовне градње још увек, типа Новог Београда од по 20, 30 хиљада станова, то су мањи објекти“, истакао је Ђоковић.

Међутим, тек се планира изградња великих стамбених насеља. Године 2023. у инфраструктурне пројекте уложено је три милијарде евра. Ове године план је - 4 милијарде, а у наредних неколико година око 20 милијарди евра.