Прерађивачка индустрија гура раст српске привреде, како до високе додате вредности
У јануару, према подацима Евростата, индустријска производња у еврозони пала је за 6,7 одсто, а у Европској унији за 5,7 одсто. У исто време у Србији је забележен раст индустријске производње од чак 6,9 одсто, што је највише у последње три деценије.
Раст вуче прерађивачка индустрија са скоком од 6,7 одсто и сектор снабдевања електричном енергијом и гасом од 11,7 одсто.
"Од јула прошле године практично креће тај раст индустријске производње на територији Србије и он, закључно са јануаром, како смо напоменули, износи три одсто, што у овим врло сложеним међународним околностима, где су велики изазови за велике привреде ЕУ, генерално глобалне привреде, показује да су се привреда и Влада Србије добро снашле, да су мере које ми на неки начин усмеравамо према домаћим и страним инвеститорима исправне и ова статистика, ови подаци показују да су ефекти прави", каже министар привреде Слободан Цветковић.
Практично сви сектори прерађивачке индустрије су боље радили. Посебно производња рачунара, осталих саобраћајних средстава, производа од неметалних минерала и папира. Не заостаје ни производња текстила и одевних предмета, производа од коже, пића, дувана и прехрамбених производа.
"У склопу и осталог раста цена порасла је цена и тражња за скробовима, тако да смо ми искористили тај наш инвестициони циклус да повећамо и појачамо инвестицију у претходних пар година да бисмо испратили ту тражњу. У претходној години, 2023. остварили смо резултат неких 130.000 тона самлевеног кукуруза у две скробере. Конкретно, у овој неких 60.000 тона. Од тога, неких 70 одсто укупно наше производње је отишло у извоз", истиче генерални директор "Алмекса" Немања Митровић.
Највећа им је инвестиција, више од три милиона евра, у погон за производњу модификованих скробова за потребе индустрије.
Забрињава, међутим, податак који је могао да се чује и на недавно завршеном Копаоник бизнис форуму да домаће компаније генерално у истраживања улажу свега 0,8 одсто БДП-а.
"Оно што нисмо урадили све те године и оно што треба да нам буде следећи корак, а то је управо то – улагање у развој и улагање у кадрове који то могу да изнесу, тај развој. Ми то сада немамо. Мене радује 'Бери Калебо', имаће у саставу фабрике иновејшн центар. 'Бамби' у свом дугорочном и средњорочном плану такође има развој озбиљног АРД центра у оквиру своје компаније", каже генерални директор "Бамбија" Драган Стајковић.
"Ми данас имамо велики број научно-технолошких паркова који управо иду у том правцу помагања привреде, да кажем трансфер знања, научних сазнања према привреди. Ако то узмете у обзир, узмете у обзир да је у процесу изградња Био-4 кампуса који ће такође дати велику подршку у тим новим иновацијама, знањима привреди која омогућава управо то што сте рекли – стварање неке додатне вредности и неке нове, компаративне предности српске привреде у односу на окружење, а и глобално", каже министар Цветковић.
Стручњаци упозоравају, међутим, да развој не би требало да се базира на прерађивачкој индустрији. Србија, кажу, има потенцијал да расте пет и више процената годишње, а пут за то је усмеравање на секторе који стварају високу додатну вредност.
Коментари