Шеф Мисије ММФ-а за РТС: Српска економија отпорна, водити рачуна о великим инвестицијама и издвајањима за плате и пензије

Мисија Међународног Монетарног фонда предвођена Доналдом Мегетиганом са Владом Србије сутра почиње разговоре о трећој ревизији аранжмана који Србија има са Фондом. Разговараће се о издацима из буџета за капиталне инвестиције, али и о реформама у државним предузећима, као што су ЕПС и Србијагас.

Шеф Мисије Доналд Мегетиган каже за РТС да је српска економија отпорна и да се са глоалним ударима изборила на импресиван начин.

Господине Мегетиган, како бисте описали српску економију у неколико реченица? Иваило Изворски из Светске банке рекао је да смо отпорни? Шта бисте ви рекли?

Ако би требало да одаберем једну реч која би најбоље описала српску економију, изабрао бих исту као Иваило - отпорна. Српску економију тако видим. Са недавним глобалним ударима изборила се на импресиван начин.

Раст се наставља, а инфлација се смањује. Јавни дуг је испод шездесет процената бруто домаћег производа и и даље опада. Резерве су на рекордно високом нивоу. Све ово говори у прилог јаким макроекономским показатељима и отпорности српске економије.

Пред вама је изазов да овако наставите, да наставите са јачањем макроекономске стабилности и да имате јак одрживи раст. За то није потребна само макроекономска стабилност, већ и решавање дубљих, фундаменталних стратешких питања. Ово ће помоћи да се створи јак, одржив, инклузивни и еколошки раст.

Знате да је наш раст заснован на великом приливу страних директних инвестиција. Тај прилив у Србији јесте већи него у другим земљама региона, што је добро, али ако у Европи привредни раст упорава, може ли лоша последица за нас да буде и успоравање страних инвестиција?

Сложио бих се с вама да је присуство страних директних инвестиција велико. Сматрам да су оне јаке и различите, али оне су, поновићу ту реч - отпорне. За то су заслужне чврста макроекономска политика, макроекономска стабилност и изузетан географски положај Србије.

Не видим да стране директне инвестиције почињу да се успоравају због успоренијег раста у Европи. Заправо, последњих година су у том смислу постигнути рекордни резултати упркос успоренијем европском расту.

Ми у Међународном монетарном фонду, у својим последњим економским пројекцијама на глобалном нивоу, очекујемо опоравак Европе, што би у најмању руку требало да помогне Србији у погледу директних страних инвестиција.

Српске власти планирају да инвестирају више од седамнаест милијарди евра у наредне четири године, у Експо 2027. Сматрате ли да је то ризично кад је реч о јавном дугу јер на тржишту нема јефтиног новца?

Јавна улагања свакако сматрам високим и јаким и спојивим са стањем јавног дуга и чврстим јавним финансијама.

Ако се осврнемо на неколико последњих година, Србија је имала много јавних улагања, а то се поклопило са смањењем јавног дуга, стабилним јавним финансијама и добрим изгледима за одрживост јавног дуга. Разлог за то је што се ово инвестирање спроводи у контексту чврстог фискалног управљања и, посебно, јаке контроле над издвајањима за пензије и плате, што је веома скупо.

Зато сматрамо да је потребно водити рачуна о тим великим инвестицијама и великим издвајањима, као и да се треба строго придржавати нових фискалних правила. Такође је потребно добро управљати јавним улагањима и пазити да буду пажљиво одабрана.

Ако тако буде, уз даљи развој јавних улагања, то ће додатно оснажити јавне финансије. Ово ће даље ојачати инфраструктуру земље и снажно подстаћи стабилан одрживи раст.

Инфлација се смањила. Неки српски економски стручњаци сматрају да је време за релаксирање монетарне политике и смањење камата. Шта ви мислите?

Инфлација се свакако смањује, видимо то последњих месеци. То је последица чврсте монетарне политике Народне банке Србије. То је и знак да инфлаторни удари у свету слабе. Али, прерано је прогласити победу над инфлацијом.

Пре смањења стопа, потребни су јасни знаци да се инфлација обуздава на безбедан начин.

Шта то значи? Треба будно мотрити на инфлаторна очекивања, обезбедити да то смањење чврсто контролише Народна банка Србије, пазити да укупна инфлација настави да се смањује, баш као и базна, и водити рачуна о ширем развоју, као што су тржиште рада и раст личних доходака, како би они пратили трајно смањење инфлације.

Када све то буде у реду и ако се води рачуна о инфлацији, може се размишљати о смањењу каматних стопа.