НБС: Инфлација успорава, шта то значи за грађане

Инфлација је од марта прошле до јануара ове године успорила са 16,2 одсто на 6,4 одсто, што је скоро за 10 процентних поена. Шта то значи за грађане – једно је од главних питања које се поставља ових дана, наводи НБС. Истраживач у Одсеку за анализу инфлације НБС Лазар Радивојевић објаснио је да нижа инфлација не значи да се укупно посматрано потрошачке цене претходних месеци смањују, већ да расту мањом брзином него у 2022. години и у првом тромесечју 2023. године.

Лазар Радивојевић, у рубрици Народне банке Србије "Корисно је да знате", објаснио је да када се каже "укупно посматрано" мисли на промене цена различитих група производа и услуга сразмерно учешћу које те категорије имају у потрошачкој корпи.

"То може да значи да су цене одређених производа и услуга расле, али да су истовремено цене неких других производа и услуга смањиване", истакао је Радивојевић.

Према његовим речима, примера ради, на крају 2023. године цене око 60 производа и услуга, из корпе од 660 производа и услуга које улазе у обрачун потрошачких цена, биле су ниже него на крају 2022. године.

"У свакодневном животу успоравање инфлације значи да би учесталост промена цена требало да буде знатно мања него у периоду високе инфлације, када су те промене биле честе, као и већу могућност трговаца да у сарадњи с добављачима понуде купцима боље и чешће акције, сада када су трошковни притисци смањени", навео је Радивојевић.

Успоравање раста цена хране

Истакао је да је у оквиру инфлације најзначајније успоравање раста забележено у категорији цена хране, која чини највећи део потрошачке корпе за највећи број људи, па је тако раст цена хране са око 25 одсто, колико је износио у марту 2023, снижен на 7,2 одсто у јануару 2024. године.

Притом су цене поврћа од јула до децембра прошле године смањене за око 16 одсто, док су цене прерађене хране, које укључују основне животне намирнице, у истом периоду у просеку месечно расле око 0,2 одсто што, према његовим речима, потврђује смиривање инфлаторних притисака код ових, за све грађане важних производа.

Радивојевић је подсетио и на то да се општа корист од ниже инфлације најизразитије види у увећаном расположивом дохотку за потрошњу и расту животног стандарда наших грађана услед већег реалног раста зарада.

У прилог томе говори чињеница да просечна зарада од половине прошле године расте брже од инфлације, што повећава реални доходак становништва и омогућава куповину веће количине производа и услуга.

"То потврђује и податак о количинском промету у трговини на мало, који од октобра бележи међугодишњи раст", истакао је Радивојевић.

Психолошке користи

Када је реч о привреди, ниска и стабилна инфлација доприноси већој извесности пословања и инвестирања и лакшем планирању, што би требало да допринесе новим инвестицијама, расту запослености и већим приходима.

Такође, нижа инфлација омогућава да финансијски и кредитни услови постану повољнији, што би требало додатно да утиче на расположив доходак за потрошњу и инвестиције.

Радивојевић је навео и психилошке користи од ниже инфлације, с обзиром на искуства из прошлости, као и то што нижа текућа инфлација утиче на очекивања у погледу будуће инфлације.

НБС, када је реч о очекивању у наредном периоду, очекује даље успоравање инфлације и процењује да ће се ополовином ове године вратити у границе циља, а да ће се до краја године приближити централној вредности циља од три одсто и да ће се око тог нивоа кретати и током наредне године.