Копаоник бизнис форум - Србији треба радна снага

На Копаоник бизнис форуму се разговара о енергетској транзицији, инфраструктурним улагањима у условима растућих каматних стопа, образовању, пољопривреди, па све до проблема радне снаге. 

У току су панели о трансформацији финансијског сектора, затим о конкурентности извозно оријентисаних малих и средњих предузећа. Такође, овај дан је резервисан и за образовање као и за проблеме економске миграције.

"Будућност без радника"

Горан Свилановић, некадашњи министар иностраних послова Србије и Црне Горе је водитељ првог поподневног панела под називом "Будућност без радника".

Каже да је доста људи на различит начин схватило назив тог панела, а да они хоће да пошаљу поруку да Србија има потребу за радном снагом.

"И приметили смо повећани број страних радника који долази да раде у Србију. И у ствари хоћемо да поразговарамо о томе, јер ЕXПО 27 би требало да буде велики инвестициони подухват. Биће много  градилишта отворених. Друго, енергетска транзиција. У том контексту се говори о томе да ли ћемо радити електричне аутомобиле, да ли ће их Фиат радити, што значи, да ли ће бити у функцији производња батерија, производња аутомобила, копање литијума", истиче Свилановић

Додаје да је све то део једног процеса који подразумева много већи број нове радне снаге у Србији. Зато су направили овај панел како би сви могли да чују о којим се проблемима ради.

"Има различитих агенција које посредују ту. И то и није увек на добро послодаваца којима дају посао, ни на добро тих људи због тога што нисмо сигурни да ли су плаћени како треба буду плаћени. Како их ми прихватамо као друштво, да ли има начин да их интегришемо, да они нас разумеју и да ми њих разумемо", указује Свилановић.

Прошле године издате 52.000 страних радних дозвола

У Србији је у у последње две године број страних радника двоструко већи.

Донатела Братић, шефица мисије Међународне организације за миграцију у Србији истиче да је велики пораст издатих радних дозвола од 2021. године када је био 23.000, а већ следеће 35.000.

"А 2023. тај број је нарастао на 52.000 радних дозвола. Људи који нам долазе су углавном из Руске федерације, Индије и Кине, али доста велики број долази из Непала, Индије, Шриланке и Кубе. Што нам говори вероватно и о томе да су они запослени у различитим областима, различитим секторима", наводи Братићева.

Додаје и да је највећи број страних радника ангажован у грађевинарству, у разним сервисним или услуженим делатностима, али и у неким новим профилима као што су помоћ у кући и брига о старим људима.

Наглашава и да је веома важна миграциона политика и да је потребен један интегрисани приступ који укључује све оне који се баве различитим секторима у том миграционом циклусу.

"Од Министарства унутрашњих послова, Министарства спољних послова, разних видова социјалних и других услуга које су потребне, Министарство здравља и наравно образовање које је битно због њихових вештина и даљих развоја", објашњава Братићева.

Узроци раста стране радне снаге

Свилановић сматра да је први узрок оваквог раста стране радне снаге, недостатак домаће радне снаге, због тога што људи одлазе.

"Са друге стране, делом успешности неких политика. Значи, ако ви идете у велику изградњу, било да је то ауто-пут, било да су то велике објекти, ви имате потребу за новом радном снагом. И то су, дакле, повезане ствари", оцењује Свилановић.

Истиче да је укупан број запослених у Србији у овом тренутку око 2 милиона и 800 хиљада, а да странци чине два одсто од укупног броја. 

"Не треба их доживети као конкуренте. Треба прихватити те људе, али то подразумева да им се понуди некакав сервис. Србија ће имати потребу за новом, квалификованом радном снагом и мора уложити напор да те људе и обучи и да их припреми за занимања које су нама потребне", закључује Свилановић.

Поподневни панели резервисани су између осталог и за место спорта у бизнису, затим за теме које се тичу жена лидера. Биће представљене и четири приче младих успешних предузетника.

Други дан форума завршће се онлине обраћањем Џефрија Сакса, једног од најбољих светских економиста, професора одрживог раста на Колумбија универзитету.