На Копаоник бизнис форуму о изазовима неизвесне будућности, Миодрагу Костићу прва награда

Копаоник бизнис форум (КБФ), 31. по реду, свечано је отворен вечерас коктелом добродошлице, а учесницима и гостима у име организатора - Савеза економиста Србије (СЕС), обратио се председник Савеза економиста Александар Влаховић који је најавио да ће се од ове године на том највећем регионалном економском скупу додељивати Златна повеља КБФ.

Прва награда КБФ припала је власнику МК групе Миодрагу Костићу, "човеку који држи реч'' и ''пријатељу" који је, како је Влаховић нагласио, пођеднако као и СЕС заслужан за одржавање "српског Давоса".

"Један човек нам је стављао све своје ресурсе на располагање, његова улога била је кључна, давао нам је савете и визионарске идеје, тако да успех КБФ поdjеднако припада Миодрагу Костићу колико Савезу економиsта Србије", рекао је Влаховић.

Генерални директор МК групе Михаило Јанковић, који је примио награду у име Костића, рекао je да су поносни на све што је Костић урадио за српски бизнис, привреду и решавање разних проблема у привреди.

''Поносни смо на све што је урадио и изградио, али смо можда најпоноснији на то што ће његова Задужбина у децембру поклонити друштву Палату науке - пројекат и инвестицију вредну 25 милиона евра'', рекао је Јанковић.

Шта очекје учеснике форума

Према пројекцији ММФ-а, неће бити рецесије на глобалном нивоу, захваљујући пре свега томе што се америчка економија показала отпорнијом него што се то чинило, а и нека нова тржишта попут кинеског бележе боље резултате.

То не значи да је опасност прошла, посебно за државе са високим нивоом дуга, пре свега због дешавања у Црвеном мору и проблема у снабдевању енергентима.

Стална представница ММФ-а у Србији Јулија Устјугова каже да се за све земље Западног Балкана предвиђа привредни раст, изузев за Албанију и Северну Македонију.

"Очекујемо даље смањење фискалног дефицита посебно у Србији и Северној Македонији, у осталим земљама ће се кретати око просека, само је Црна Гора у опасности од раста", рекла је Устјугова.

Ново је и да ће смањен извоз бити надомештен повећаном потрошњом као резултатом смањење инвестија. То ће бити нови покретач раста уз јавне инвестиције уз подстицање приватног сектора да више улаже. Значајнији привредни раст био би могућ и кроз чвршће регионално повезивање.

"Када би се смањило чекање на границама за само три сата, БДП земаља Западног Балкана би годишње растао за 2 до 3 одсто. Уклањањем свих баријера до 2030. године БДП-а би био већи за 13 одсто, а корист од тога би имале и суседне земље, попут Грчке или Хрватске", каже Ричард Рекорд, водећи економиста за Западни Балкан из Светске банке.

У наредна три дана, чини се, неће се прескочити ни једна важна тема, од изгледа за проширење Европске уније на земље Западног Балкана, дигиталне трансформације, климатских промена, преко будућности аутомобилске индустрије до конкурентнсти српске привреде.

Са нестрпљењем се очекују онлајн обраћање једног од највећих економиста данашњице, професора Џефрија Сакса, а последењег дана гост је премијерка Ана Брнабић.