Србија има све важнију позицију у регионалном снабдевању гасом

Мерна станица Трупале најзначајнија је на траси гасног интеконектора Србија - Бугаска.

За годину и по добиће и најсавремнију лабораторију, четврту у Еврпи за мерење квалитета и протока гаса. Гасни интерконектор изграђен је уз подршку Европске уније, прорадио је прошле године и донео нашој земљи алтернативу у снабдевању па се најављује и повећање капацитета.

"Он има изузетну важност и у економском и у политичком смислу да заштити енергетске потребе српске индустрије и домаћинстава и да смањи зависност од једног снабдевача. Овом инвестицијом Европска унија је потврдила важност коју даје енергетској транзицији и декарбонизацији у Србији", рекла је директорка Одељења за европске интеграције и економију у Делегацији ЕУ у Србији Андреа Хохубер.

У "Србијагасу" очекују и даљу подршку јер наша земља има све могућности да буде важна транзитна рута на Јужном гасном коридору. Уз проширење складишта Банатски двор у плану је градња још три нова складишта и два гасна интерконектора.

"Ниш-Македонска граница. Колге из Грчке су нам рекле да се већ се ради гасовод из Грчке до Македоније, тако да верујем да ће и тај интерконектор за годину и по дана бити у фукцији. Споменули смо да крећемо да радимо и интерконектор према Румунији. То је само шест километра али треба изградити од Београда да би то било функционално", каже генерални директор "Србијагаса" Душан Бајатовић.

Увоз руског гаса у Европску унију са 40 одсто пао је на 8 процената. Гасоводи "Северни ток" су онеспособљени а уколико Украјина до краја године не продужи уговор о тразиту престаће и доток том трасом. Тако да се све више рачуна на "Јужни гасни коридор" и снабдевње ЛНГ терминала и Азербејџана.

"Европа се поприлично ослободила зависности од руског гаса. Европа увози гас из Азербејџана. Азербејџан има енергтски дил са Русијом тако да можда постоје алтернативне руте како руски гас налази пут ка Европи," рекао је економиста Иван Остојић.

Ове седмице Европска комисија позвала је чланице да наставе ограничење потрошње гаса од 15 одсто, које важи већ две године, уз ублажавајућу препоруку да то буде на добробвољној основи. Стручњаци оцењују - то је знак да енергетској кризи још није крај.