Мале продавнице против великих супермаркета - постоји ли рецепт за опстанак локалних трговаца

Многи се са носталгијом сећају малих радњи где су их ословљавали именом, давали робу на црту и знали када им је слава и како им се зову деца.

Модерни трговински ланци концентрисани су највише у Београду са више од 70 одсто, у Војводини преко 60 процената, а у централној Србији око 20.

Мали трговци имају већу шансу у мањим срединама преко персонализовања услуге, локалног деловања и препознавања специфичних потреба купаца, кажу стручњаци.

"Мали и средњи треба да се удружују, да озбиљније сарађују.Треба много да уче да би разумели како да се диференцирају у односу на модерну трговину и морају да прошире свест важности заједничког деловања и диференцирања у односу на модерну трговину", каже Зоран Богетић, професор Економског факултета.

Мали трговци имају проблем лоше позиције у набавци и последично релативно високе цене. Они не треба слепо да копирају пословну политику великих трговинских ланаца, кажу стручњаци.

"Предност коју имају мали трговци је управо да сам продајни објекат могу сами да среде како желе. Поред тога, да имају директан однос са локалним произвођачима хране и деликатеса који се не могу наћи у великим трговинским ланцима. Директан контакт са купцима, познавање њихових жеља и оно што им је потребно да купе у тим локалним продавницама. Поред тога - промотивне активности", каже Тијана Маљковић из Привредне коморе Србије.

У Србији се мали трговци још добро држе. У Грчкој, на пример, 70 одсто тржишта покривају велики трговински ланци, а у Словенији чак 90 процената.