Матео Ривелини за РТС: Европска инвестициона банка жели да финансира одрживе пројекте у Србији, а не куле од песка

Европска инвестициона банка је током 2023. године инвестирала 1,2 милијарде евра у економије Западног Балкана. То је 365 милиона евра више него претходне 2022. године.  Највећи део новца намењен је безбедном саобраћају, железничким пругама у Србији.

Какав је план Европске инвестиционе банке за Србију ове године, као и да ли ће финансирати Експо 2027, са Матеом Ривелинијем, регионалним директором за Западни Балкан у Луксембургу, у седишту те банке, разговарала је Аница Телесковић.

Господине Ривелини, ви сте шеф сектора за Западни Балкан и Турску Европске инвестиционе банке. То је заправо цео регион, али волимо да у оквирима региона правимо поређења. Када погледате своје бројеве, где се, у поређењу с регионом, налази Србија? 

Кад је реч о српској економији, Европска инвестициона банка види много позитивних сигнала. Економија јача, инфлација је обуздана а незапосленост је сведена на девет процената, што представља најбољи резултат у региону. Уз позитивне сигнале, видимо и да је управљање јавним дугом веома снажно, па он на крају 2023. године износи 52,5 процената и ближи се зацртаном циљу од 50 посто на крају 2026. Имамо позитиван став о развоју српске економије.

Следећи корак је још брже кретање Србије ка Европској унији. Ми верујемо у то, али да би то било могуће, очекујемо да се земља усклади у најмање две области као најважнијим економским критеријумима за улазак у Унију. Прво је обезбеђивање доброг функционисања економског тржишта, а друго је конкурентност на европском тржишту.

Верујемо да је то могуће ако Србија искористи прилику и прихвати план раста Европске уније за Западни Балкан.

Активности Европске инвестиционе банке у Србији углавном су усмерене на инфраструктуру, то је добро за наш раст, и за вас као европску финансијску институцију, али такве инвестиције имају своје границе. Јер, када једном изградите пут, не можете поред њега направити други. Да ли ће се могућности инвестирања у инфраструктуру на крају исцрпити?

Истина је да смо много инвестирали у Србији. Даћу вам бројеве: до данас смо уложили осам милијарди евра у пројекте у вашој земљи. То значи да имамо инвестиције у износу од 16 милијарди евра јер можемо инвестирати до 50 одсто од цене пројекта. Заиста јесмо много уложили у инфраструктуру, и то првенствено у сектор транспорта. Али не само то.

Финансирали смо клиничке центре у Крагујевцу, Новом Саду и Београду, дигитализацију, али и многе друге пројекте који су кључни за добро функционисање и раст српске економије.

Верујемо да мудра фискална политика ове земље која, како сам рекао, има веома занимљиве макроекономске показатеље и на примереном је нивоу, дозвољава држави да више инвестира у инфраструктуру, и то не само у транспорт, већ и у енергију.

Српске власти најавиле су план Србија 2027. Да ли ћете следити тај план и како?

Свесни смо важних обавеза с којима ће се Србија суочити, укључујући и Експо 2027. Анализирамо како ћемо се укључити у активности српских власти и разматрамо како ћемо инвестирати у инфраструктуру у тој области.

Желимо одрживе пројекте, не желимо да градимо куле од песка. Не желимо да пројекти буду напуштени, већ да дуго функционишу и после изградње објекта који је био окидач за инвестирање. Није реч само о финансирању инфраструктуре, већ и приватног сектора.

Верујемо да смо много инвестирали уз Фонд за развој Републике Србије, али и уз одређени број комерцијалних банака у Србији, и тако ћемо наставити – укључиваћемо приватни сектор у економски развој Србије.

Нема више јефтиног новца на тржишту. Наша влада жели да инвестира више од 17 милијарди евра. Морамо да узмемо зајмове за инфраструктурне пројекте. Можемо ли да упаднемо у неку дужничку замку? 

Забринутост је оправдана. Свесни смо тога. Али модел који користи ваше Министарство финансија засад указује на веома обазриву макроекономску и фискалну политику. Износ јавног дуга у односу на бруто друштвени производ држи се под контролом и дуг се смањује, а то инвеститоре, попут Европске инвестиционе банке, уверава у сигурност. Верујемо да ће се тако наставити у ближој будућности.

Желимо да видимо да ли су пројекти одрживи и у складу са политиком и стандардима Европске уније. Ако буде тако, уз снажно управљање јавним дугом, забринутост ће нестати и све ће се успешно разрешити.

Приметила сам да су нам неки представници европских инвестиционих банака саветовали да будемо опрезни кад је у питању јефтин новац, али под тим подразумевају јефтин кинески новац намењен за инфраструктуру. Да ли то значи да новац Европске инвестиционе банаке не сматрате јефтиним, или то значи да Кинезе у Србији сматрате конкуренцијом?

Ми смо веома транспарентни. Као што сам рекао, имамо довољно финансијских средстава да задовољимо потребе Србије која напредује. На пример, енергија. Ми смо климатска банка Европске уније и следимо план проширења. Желимо да будемо банка проширења ЕУ и да обезбедимо онолико финансијских средстава колико је потребно.

Кад је реч о енергији, можемо понудити пакет зајмова, савета и техничке помоћи, што је веома корисно. Само у 2023. Европска инвестициона банка је обезбедила више од 21 милијарде евра у области енергије.

Имамо веома атрактивне финансијске услове, гледамо на сектор енергије као климатска банка Европске уније и желимо да подржимо проширење као што смо помогли Чешкој, Словенији и Пољској кад су се пре двадесет година придруживале Унији.

Поменули сте енергетски сектор. Видите ли га као потенцијално нову област која би помогла одрживи раст српске економије? Морамо много да инвестирамо у енергетски сектор, више од десет милијарди. 

Уверени смо да није потребно само реаговати на енергетску кризу, већ да је то прилика да се у економији иновира кроз нове технологије које долазе уз зелене инвестиције, посебно у области енергетике. Досад смо инвестирали у производњу енергије а даље ћемо улагати у енергију из обновљивих извора, енергетску ефикасност и дистрибутивне мреже. Али то је само део плана.

Будно мотримо и на транзицију ка нискоугљеничној економији. Србија и регион су економије које се заснивају на експлоатацији угља и свесни смо чињенице да прелазак на угљенично неутралну економију захтева решавање других проблема, као што је отварање нових радних места.

Стога желимо да покренемо саветодавне активности и техничку помоћ као добру припрему за транзицију која није само успешна, већ и праведна према свима.

Претпостављам да добро сарађујете са Министрством енергетике. Министарка енергетике Дубравка Ђедовић радила је у Европској инвестиционој банци.

Апсолутно. Она нам је била једна од најбољих колегиница. Радује нас њен успех у Србији. Желимо јој све најбоље у будућности.