Поступак јавних набавки – шта мисле грађани, а шта предузећа
Грађани су боље информисани о јавним набавкама него што се мисли. Према истраживању, сваки трећи анкетирани тврди да има сазнања о систему јавних набавки. Половина, процес јавних набавки оцењује као добар, једна трећина као лош, а 16 одсто испитаних није могло да се определи.
Година 2022. била је рекордна са 663 милијарде динара јавних набавки. Више од половине грађана се о томе информишу преко телевизија са националном фреквенцијом. Међутим, кад је реч о информацијама о јавним набавкама највише верују министарствима, затим невладиним организацијама, док су медији на трећем месту.
Испитаници би волели да имају информацију више о томе како се троше буџетске паре за јавне набавке, али им је ипак најважније да оно за шта се новац утроши буде квалитетно урађено.
Предраг Kурчубић, генерални директор "Ипсос стратеџик маркетинга", напомиње да је у односу на прошлу годину видљив раст броја грађана који истичу важност еколошких критеријума.
"Сада је тај критеријум важан за неких 50 одсто, док је важност трошкова јавне набавке пала са 70 на 42 одсто. Потом следе критеријум енергетске ефикасности и све важнија социјална инклузија коју истиче једна четвртина грађана", наводи Курчубић.
Шта плаши предузећа
За разлику од грађана, са системом јавних набавки упозната је отприлике половина анкетираних предузећа, а скоро 80 одсто има позитивно мишљење. Међутим, 60 одсто фирми се плаши јавних набавки у којима су кључни неки други критеријуми, а не цена. Kод сваког четвртог разлог је недовољна обученост.
"То им наравно тражи и неку промену навика, промену поступања која са собом носи одређену одговорност. Да би се државни новац из буџета економично и одговорно трошио важно је и да радимо на јачању конкуренције међу понуђачима и да градимо њихово поверење у фер тржиште, у фер систем", наглашава директорка Наледа Виолета Јовановић.
Неки имају примедбу што су законом изузете јавне набавке за "Експо 2027" и отворена могућност да се набавке регулишу уредбом уместо законом.
"Шта год да пише у уредби постојаће проблем са заштитом права, јер се тај поступак не може остварити. Фирме које рецимо уоче да нешто није било како треба, немају могућност да се обрате републичкој комисији", истиче Немања Ненадић, Транспарентност Србија.
Чак 94 одсто грађана сматра да је потребна већа контрола. Такође, за све у ланцу би било значајно када би се више објављивале информације о извршењу уговора, а и када би се скратили поступци пред Kомисијом за заштиту права понуђача.
Коментари