Све више самоуслужних каса у Србији – хоће ли их бити и у дрогеријама

Самоуслужне касе на Западу су почеле да се користе деведесетих година прошлог века, а код нас двадесетак година касније. По броју самоуслужних каса, Србија је изједначена са Хрватском и Словенијом, у Северној Македонији и Босни и Херцеговини има их нешто мање.

Неки од грађана са којима је разговарала екипа РТС-а кажу да често користе касе, јер брже заврше. Напомињу да, међутим, у свакој радњи важе друга правила.

"Мени је то супер. Не знам само како је за старије суграђане. Не знам да ли је то прилагодљиво за њих. За мене је океј. Само свака радња има нека друга правила", рекао је један од анкетираних.

Дигитализација трговине је оно на чему се инсистира.

"На данашњи дан имамо самоуслужне касе у 64 наша објекта и план нам је да ширимо и у наредној години на неких још десетак објеката. Самоуслужне касе су се показале као веома интересантне за наше купце и то говори и податак да преко 30 одсто рачуна у објектима у којима имамо самоуслужне касе пролази кроз њих. То су углавном мање куповине", каже Јелена Митровић из "Меркатора С“.

Највише самоуслужних каса у Београду, Новом Саду и Нишу

Самоуслужне касе су се видљиво више користиле прошле године него 2022.

"Можемо рећи да је предност самоуслужних каса управо можда нека брзина и конфор и, једноставно, углавном се не чека ред на самоуслужним касама. Углавном их користе млади и оно што је јако битно да је на већини њих управо картични начин плаћања", указује Тијана Маљковић из ПКС-а.

Поједине прехрамбене продавнице које засад нису увеле самоуслужне касе, планирају да их уведу до краја године.

"Оно што је такође битно је да и неке дрогерије планирају да уведу самоуслужне касе у своје трговинске ланце", рекла је Маљковићева.

Највећи број самоуслужних каса у Србији је у Београду, Новом Саду и Нишу. Највише их је у хипермаркетима и супермаркетима.