Ђедовић Хандановић: Треба разговарати о пројекту Јадар, неће бити никаквог рудника између Авале и Космаја

Дубравка Ђедовић Хандановић је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекла да су и Влада, и председник, па и она као ресорна министарка, сложни око тога да о пројекту Јадар треба разговарати.

“Мислим да треба да имамо прилику да видимо релевантне студије, техничке и о заштити средине, које јавност није видела. Стручна јавност, пре свега, мислим заиста и на рударску струку и на осталу стручну јавност која треба пре свега да учествује у једном таквом дијалогу, да видимо на који најбољи начин можемо да искористимо наше ресурсе. Ту не мислим само на пројекат Јадар, мислим на сва наша рудна и минерална богатства“, каже министарка и додаје да ће о томе одлучивати нова влада.

На питање o експлоатацији и истраживању руда на подручју између Авале и Космаја, министарка одговара да рудника тамо неће бити.

“Апсолутно није у плану никакво отварање рудника на том простору, рударство је потпуно извучено из контекста. Ради се просторни план, сваки просторни план садржи и део о минералним сировинама, али то никако не значи отварање рудника", каже Ђедовић Хандановић.

Додаје да је отварање рудника изузетно комплексан процес, који траје јако дуго.

“Овде заиста нема ни такве намере, ни такве интенције. Само се користи у лоше политичке сврхе, што смо сведоци и са осталим темама када је рударство у питању, нажалост“, каже министарка.

За наредних неколико месеци најављује наставак и завршетак великих енергетских пројеката, међу којима је и термоелектрана Костолац Б3.

“Она је значајна зато што је прво ново постројење после скоро четири деценије у нашој земљи. Али и велики еколошки пројекти које електропривреда спроводи завршиће се. То су велики инвестициони пројекти. Пре свега мислим на одсумпоравање димних гасова у термоелектрани у Обреновцу“, каже министарка и додаје да су настављени радови на првом ветропарку Костолац, који ће, истиче, бити на мрежи почетком наредне године.

Напомиње да је кључно да се настави диверзификација извора снабдевања енергентима, пре свега нафтом.

О рачунима за струју: Грађани неће бити оштећени 

Министарка је говорила и о наплати струје и гаса, будући да и даље има проблема са рачунима за струју, да рачуни и даље касне, да се грађани жале да им струја није добро очитана, и сл.

“Најважније је да хакерски напад није угрозио производњу саме електричне енергије ни безбедност података. Јесте угрозио административне функције, због тога су и каснили рачуни за новембар, али продужен је рок, тако да грађани могу да добију попусте“, рекла је министарка.

Тврди да су децембарски рачуни издати на време, као и да је почео да ради портал Увид у рачун.

“Пратимо број рекламација за новембар и децембар, тај број износи 13.000. Преко 50 одсто су неосноване рекламације, а већина је решена“, рекла је министарка и истакла да је пред надлежнима да сваку рекламацију испитају у року.

“Да сваки грађанин добије одговор. Наравно да нико неће бити оштећен, односно да ће сви бити обештећени уколико се те грешке утврде“, каже министарка.

Одговорност према енергетском систему – штедели смо

Што се тиче проблема са очитавањем, министарка напомиње да ће се они решити када се уграде паметна бројила. То је, истиче, започето прошле године када је уграђено 100.000 бројила.

"Дошло је до одређених, да кажем, изазова и при промени бројила, па су се и због тога одређене грешке десиле у очитавању, то је утврђено. Међутим, само даљом реализацијом тог пројекта успећемо да имамо очитавање на даљину, да нема мануалног очитавања и да заиста грешке буду што мање, а да и губици у мрежи буду јако мали. Свакако, уколико је дошло до неправилности и уколико су због тога трећа лица направила неку грешку, свакако ће енергетско предузеће предузети све правне мере које могу да такве ствари санкционишу", каже министарка.

Наводи да су грађани и ове зиме штедели и понашали одговорно према енергетском систему.

“Око 1.600.000 домаћинстава је у децембру мање потрошило електричну енергију у односу на прошлу или на претпрошлу годину и највећи попуст од 40 одсто остварило је чак 20 одсто домаћинстава у Србији. Тако да простора за промене наших навика има“, каже министарка.

Што се тиче бесплатних киловата и попуста за грејање и гас, Ђедовић Хандановићева каже да је у ту меру укључен велики број грађана, те да су рачуни смањени и пензионерима са минималним пензијама.

“Имали смо на крају године око 160.000 грађана, што најугроженијих са социјалним примањима, што пензионера са минималним примањима, који су остваривали право на попуст за, опет кажем, грејање или струју, ти попусти иду од 50 до 60 посто. Ја очекујем да тај број остане на том нивоу и да буде већи“, рекла је министарка.

Цело гостовање министарке погледајте у снимку на почетку текста