Економски а све више политички форум – Давос сигнализира како ће се кретати каматне стопе, а како инфлација

Према мишљењу професора Београдске банкарске академије Малише Ђукића, корист Србије на самиту у Давосу биће могућност за боље разумевање светских трендова и одлука. Самит светских економских и политичких стручњака даће подлогу за квалитетније доношење одлука које касније могу имати значајне ефекте. У разговору за Дневник РТС-а Ђукић је истакао важност регулације вештачке интелигенције, говорио је и о тренду пада инфлације, али и да пад каматних стопа можемо очекивати тек крајем 2024. године.

Професор Београдске банкарске академије (ББА) Малиша Ђукић је за Дневник РТС-а рекао да су тржишта, односно инвеститори који су почетком године указали на очекивање смањења каматних стопа у првој половини 2024. године – оманули.

"Састанци у Давосу су врло корисни да добијемо прве реакције, информације кључних људи, односно људи који доносе одлуке. Они су јасно сигнализирали да у првој половини текуће године није реално очекивати да ће доћи до смањења каматних стопа. Тако нешто је могуће, благо, постепено смањење тек у другој половини године", каже Ђукић.

Борба са инфлацијом

Професор Ђукић наводи да постоји глобални тренд пада инфлације, односно цена, али да борба са инфлацијом није готова.

"Не можемо закључити да је посао борбе са инфлацијом завршен јер постоје неизвесности политичке природе које могу утицати на будуће кретање цена. Докле год постоје те неизвесности немамо довољно услова да смањимо каматне стопе", објашњава гост Дневника.

Не можемо давати прецизна предвиђања, каже Ђукић, али и додаје да је корисно пратити изјаве и информације које стижу од политичких и економских стручњака.

"Утицај геополитике се преноси на економију. Форум је све више политички због самих дешавања и све мање економски, а веза између политичких одлука и економије је врло тесна", истиче Ђукић.

Изазови вештачке интелигенције

Професор Малиша Ђукић тврди да је питање вештачке интелигенције изазовно. Постоји бојазан да ће компаније, уколико се не промени нешто у начину пословања, у наредних пет до десет година нестати.

"Како даље поступати и регулисати ову област? Утицај вештачке интелигенције је огроман, дакле није само у пољу информационих технологија него утиче на структуру економије, број радних места, опис посла који се обавља", наводи професор ББА.

Ђукић истиче важност правног регулисања употребе вештачке интелигенције и доношења сета правила који би негативне ефекте по друштво и економију свели на минимум.

"Међународни монетарни фонд је изашао са проценом да вештачка интелигенција може утицати на 40 одсто радних места, што не значи смањење радних места у том броју, али значи да постоји огроман утицај", навео је професор Ђукић.