Новогодишња трпеза с горким залогајима инфлације – шта је остало испод радара и ко је запалио цене

Инфлација је обележила и ову годину. С почетних 15, па рекордних 16,2 одсто, годину завршавамо са стопом од око 8 одсто. За грађане је заправо најважнија стопа инфлација која се односи на оно на шта троше највећи део новца, а то је храна и - како ће се тренутни резултат одразити на празничну трпезу.

Аница Телесковић је гостујући у Јутарњем програму рекла да је то врло једноставно одредити и да ће новогодишња трпеза бити 8 одсто скупља у просеку него прошле године. Али истиче и да свако има неку своју, личну, породичну инфлацију у зависности од тога шта купује.

"Оно што се најчешће јавља као забуна, онда када се каже да је инфлација преполовљена, да је пала са негде 16 на 8 посто одсто. Онда се то врло често и у медијима јавља као забуна, да су цене почеле да падају. То не значи да су цене почеле да падају, већ да је само спор раст", указује новинарка.

Зашто пад инфлације не прати пад цена хране

Бојан Станић објашњава да је дефиниција инфлације општи пораст цена и да је битно, чак пожељно да она буде негде на нивоу око 2 процента. Пример су, каже земље које имају имају проблем дефлације, што утиче лоше на привредни раст.

Међутим, када се говори о покретачима инфлације, пре свега хране и енергената, према последњем мерењу просечна инфлација је око 8 одсто, док је цена хране порасла у просеку за 9 процената.

"Готово се изједначила просечна стопа инфлације, имамо просечну стопу раста цена хране. А са друге стране, чини се као да је тада било негде 10-15 одсто, а готово дупло више је била инфлација хране. Чињеница је да се инфлација сада стабилизовала, да ће наставити да пада и да ће вероватно у другој половини наредне године ући у циљ Народне банке Србије, да се креће око 3-4 одсто, што указују и сва очекивања на ширем глобалном нивоу", оцењује Станић.

Додаје и да је у извештаје ММФ-а, да је инфлација нешто што пролази, али је своје последице оставила.

Шта је остало испод радара - ко је запалио цене

Да би инфлација остала на овом нивоу, Телесковићева сматра да је неопходно да се не деси неки нови енергетски шок какав смо имали у зиму 2021. године. Указује да свако померање цена енергената и  цена хране у свету може да се одрази и код нас.

"Можда је важно да кажемо, ми смо овде имали 2023. То је можда остало испод радара, али као да је била нека врста интерне истраге у држави - ко је овде запалио цене. Па се тако дошло до трговаца, ту се можда Бојан и ја нећемо сложити", наводи новинарка. 

Мисли да, када је реч о ценама хране, да на тржишту постоји неки структурни проблем, од произвођача, прерађивача, трговаца, увозника. 

"Ја не тврдим да неко има монопол, да злоупотребљава доминантни положај, то не тврдим, то је посао за антимонополску комисију, али да нека неправилност на тржишту у тој структури сигурно постоји", сматра Телесковићева

Станић наводи да на глобалном нивоу нема сагласности у вези тога шта су били узроци инфлације.

Неко говори да је највише утицала на инфлацију, криза у Украјини, неко да је експанзивна монетарна политика, доста штампања новца. Истиче да постоји више фактора који утичу на ту инфлацију и да је тешко утврдити ко је, како каже, доминантно крив.

"Чак мислим да доминантног фактора нема, него једноставно скуп фактора који учествују у истом проблему", оцењује Станић.

Рат у Украјини, штампање новца, увоз инфлације

Новинарка указује да би инфлација била свеприсутна чак и да рата у Украјини није било, јер је толико новца наштампано као никад до тада. Наводи да је те 2020. године наштампано 20.000 милијарди долара, што је чинило четвртину укупног светског бруто домаћег производа.

"То је четвртина свега што сва светска привреда и грађани створе за годину дана. Кад се тај новац, та толика количина новца сударила са робом које није било довољно због прекинутих ланаца снабдевања и свега онога што смо гледали током ковида, тако је настала инфлација. Онда се на то надовезала ова енергетска криза, кад поскупе енергенти и све поскупљује. Тако данас живимо то што живимо", објаснила је Телесковићева.

Према Станићевој оцени све се дешавало дефинитивно практично по економској теорији. Прво се инфлација појавила у земљама које су највише интегрисане у међународне финансијске токове. Затим је, наводи, полако почела да се прелива и код нас.

"Што значи апсолутно стоји чињеница да је она била увезена, али је после покренула унутрашње проблеме који су утицали на то да имамо ипак међу највишом инфлацијом у просеку у Европи. Међутим, оно што је јако битно она се сада спушта и на светском нивоу, последично и у Србији. Тешко је очекивати неки такав шок сличан, да би могао да поново покрене талас инфлације", истиче Станић.

Шта су изазови у 2024. години

Подаци за нашу земљу кажу да ће у 2023. остварити раст од 2,2 одсто и предвиђа се да би требало да у 2024. години буде 3,1 одсто. 

Телесковићева сматра да, ако је Србија по инфлацији на врху свих оних регионалних табела, да је и по расту такође на врху, што је, оцењује нека добра ствар. Сада је, такође и та инфлација мало допринела том привредном расту.

"Али суштински оно што је важно за наш раст, да ми морамо сада да нађемо неке наше изворе раста у ситуацији када смо као увозно оријентисана економија, зависни од тих неких водећих европских привреда. Као што су рецимо Немачка која је у рецесији и такође још неких других наших важних спољнотрговинских партнера који имају економске проблеме. У том смислу биће велики изазов", закључује новинарка.

Када имате јаку инфлацију онда се, појашњава Станић користи инструмент монетарне политике као што је подизање референтне каматне стопе.

"То су радиле земље на западу, то су радили код нас, то су радили чак и у Русији. Тако да, са те стране, то је једноставно нешто што је морало да се деси и то је једна жртва која је морала се поднесе да би се обуздавала инфлација. И то самим тим утиче на мању инвестицију и способност, не само компанија, него генерално и на становништво да инвестира", наглашава Станић.

То је, додаје успорило тражњу за становима, али она и даље у Србији постоји на релативно високом нивоу овде у Србији. Међутим, са друге стране, успоравањем тражње становништва и привреда полако почиње да успора у тој делатности, изградњи станова.

Истиче да у наредној години инвестиције и улагања државе у инфраструктурне радове који су повезани са  ЕXПО 2027, генерално са путном инфраструктуром треба да буде нешто што ће омогућити виталност привреде у том неком средњем року, док се не стабилизује криза.

"Истина ти инфраструктурни пројекти повећавају привредни раст, али оно што може бити изазов што се они углавном финансирају из кредита, а кредити су сада поскупели заправо задуживање, као што је скупо за нас грађане, тако је скупо и за државе", наглашава Телесковићева.

Од чега ће зависити каматне стопе и каква ће бити цена енергената

Када је реч о каматним стопама и одлукама ЕЦБ и Феда, каже да је то за грађане врло компликовано да разумеју, зато што пре свега свако има неки кредит у еврима, али да је суштински једноставно пратити како ће ићи тај тренд.

"Само треба пратити колико је инфлација у Еурозони и у Америци. Она је око три, а циљ је да буде два одсто. Дакле и Фед и ЕЦБ су готово завршили свој део посла и ако они у јавним својим обраћањима говоре, још није готово, зато што постоје наравно глобални ризици, привреда успорава. Постоје два сигнала која можда говоре да је инфлација на глобалном нивоу, можда ће бити претерано да то кажем, али завршена прича. Постоји тај ФАО индекс цена хране који сада пада и постоје наравно цене енергената и количина новца у систему, биланс и Фед да се смањују", процењује Телесковићева.

Очекује се, каже Станић и да цене енергената буду стабилне у 2024. години.

"Значи ако је сада цена нафте негде око 75 долара, следеће година се процењује да та горња граница буде 85, што јесте значајно повећање, али не суштинско да може изазвати неки талас кризе", закључује Станић.