Од 60 препорука "Сиве књиге иновација" решено девет, који су приоритети

Душан Васиљевић каже да сада по први пут имамо једно министарство које је надлежно за послове иновација и које сада са једним значајним капацитетом гура реформе у тој области.

"Дакле, имамо тих девет препорука које су потпуно или делимично решене. Имамо још шест препорука код којих видимо да су неки процедурални кораци већ предузети на њиховом решавању. Имамо код петнаест значајан напредак од тих шездесет“, каже Васиљевић.

Приоритет стварање услова за сарадњу науке и привреде

Иако се све препоруке сматрају од изузетног значаја за даље подстицање иновационог екосистема, у НАЛЕД-у посебно издвајају 10 чије решавање сматрају приоритетним.

"Додатна средства ће бити коришћена за финансирање иновативних пројеката. На пример средства пензионих фондова могу да буду коришћена као алтернативни извори финансирања. То је једна од препорука до којих нам је доста стало. Такође, сви примећујемо да иновације захтевају једну значајну дигиталну инфраструктуру. Једна од најзначајнијих ствари је широкопојасни интернет. Без њега ми смо ограничени да центри развоја буду ограничени урбаним срединама. Оно што је препрека томе, то је да имамо много развијенији систем базних станица које ће нас покривати квалитетним и брзим сигналом, брзим интернетом“, истиче Васиљевић.

Измене закона – пут ка економији знања

Један од највећих проблема са којима се сусрећу домаћи стартапови је крут правни оквир за финансирање, каже Душан Васиљевић.

"Примећујемо и да има значајан број условно речено административних проблема где не постоји никакво начелно размимоилажење да ли ми треба да омогућимо увоз материјала који је потребан нашим научницима, нашим научно-истраживачким организацијама, на пример за
њихова тестирања, за њихове лабораторије итд. Око тога се сви слажу, али када дођете до тога да треба да увезете те материјале, било да се тиче да се ради о биолошким материјалима, о материјалима који су узорци за истраживање и развој, онда наши истраживачи наилазе на велики број административних проблема“, указао је Васиљевић.

Камен спотицања - Закон о девизном финансирању

Српски стартпови сусрећу се и са проблемима финансирања од небанкарских институција јер Закон о девизном финансирању не препознаје такве типове инвестиција од стране приватних инвестиционих фондова из иностранства. Са тим проблемом не сусрећу се само стартапови, већ цела домаћа привреда, истиче Васиљевић.

"Разумемо да Народна банка жели да задржи стабилност, да не жели да уведе неке елементе који можда могу да наруше стабилност система, ипак ми мислимо да морамо да будемо много храбрији у тим мерама. На пример, када причамо не само о улагањима у Србију, него када причамо о улагањима наших привредних субјеката у иностранство, што је јако битно, чак и за иновативна предузећа и стартапове који већ сада размишљају о томе на којим би другим тржиштима пословали. Сама та процедура, ако ви хоћете да инвестирате у иностранство, начин извештавања Народне банке о томе је јако компликован, рокови су такви да их практично онемогућавају да то ураде у законским роковима и то их излаже томе да буду оптужени да послују непоштујући прописе“, закључује Васиљевић.