Велико интересовање за енергетску обнову зграда, десетак градова продужава рок за пријаву

Пирот, Ужице, Трстеник, Врање и Панчево затворили су конкурс, остали продужавају. У Београду где је највише зграда које треба енергетски обновити како би се прешло на наплату грејања по потрошњи нови рок за пријаву је 19. јануар. Циљ пројекта је смањење потрошње енергије - зими за грејање, лети за хлађење. 

Петар Васиљевић, стручњак за енергетску ефикасност и топлотну енергију навео је као пример зграде на Новом Београду грађене 1969. или 1970. године код којих је измерена потрошња енергије од 180 киловат-сати по метру квадратном годишње.

"Такође, постоје ове зграде које су енергетски саниране обновљене потпуно идентичног типа код којих је ниво потрошње 90 до 100 киловат сати по квадрату. То значи да аутоматски после извршене санације, али и са уградњом вентила са којима потрошачи могу да утичу на темпертуру у стану, рачун може да се преполови", рекао је Васиљевић.

Критеријум за одабир згада су потрошња енергије и сагласност станара. И за припрему и за санацију, грађани и упрвници, имају подршку Министарства енергетике и "Европске банке за обнову и развој".

"Стамбене заједнице се пријављују за пројекат, након тога ће бити урађне студије, биће урађене процене трошкова. Осим тога, за помоћ при прибављању одређене документације за грађевинске дозволе и што је најважније обезбеђивање финасијских средстава", каже Бојан Богдановић, специјалиста за енергетску ефикасност и зелене зграде у ЕБРД.

Трошкове припреме и 50 одсто вредности инвестиције покрива држава уз подршку ЕБАРД-а и донација. Док ће другу половину трошка посла грађани отплаћивати најмање 10 година кроз месечни рачун за грејање. Надлежни обећавају - тај издатак може бити минимално повећан у односу на годишњи трошак који станари сада имају по паушалном систему наплате.

"Очекујемо прве радове у марту 2025. године. Овај пројекат ће резултирати уштедом више од 35 одсто односно око 81.000 мегавата годишње, као и смањeње штетних гасова за око 20.000 тона на годишњем нивоу", каже Маја Вукадиновић, помоћница министарке рударства и енергетике.

Прелазак на наплату по потрошњи је законска обавеза која ће имати ефекта само ако се зграде претходно енергетски обнове. Од 60 топлана у Србији наплату грејања по утрошку сада примњује тек 14 даљинских система.