Злато у трезорима, руди и паметним телефонима - традиционално или урбано ископавање златних резерви
Овог месеца цена злата на светском тржишту достигла је историјски максимум, 2.100 долара по унци. По подацима Светског савета за злато производња злата у свету већа је 6 процената, а рециклирање 8 одсто више него прошле године. Појачани су и захтеви да се злато производи на одржив начин. Народна банка Србије је у протеклих 11 и по година своје златне резерве готово утростручила и повећала их на скоро 40 тона.
Народна банка Србије вратила је злато које је чувано у иностранству, а куповином на домаћем и страном тржишту знатно је увећала златне резерве. Вредност злата у трезорима Народне банке Србије је 2,4 милијарде евра.
"Повећање диверсификације структуре, односно побољшање структуре девизних резерви повећава укупну финансијску стабилност наше земље и злато у периоду појачане неизвестности добија на својој вредности, добија на значају, тако да је то значајно за укупну финансијску стабилност самим тим и за грађане. Дакле, они су сигурнији да девизне резерве које Народна банка Србије има, сигурније су и добијају у периодима инфлације, појачаних геополитичких притисака, појачаних тензија и неизвесности на финансијским тржиштима", каже Никола Драгашевић, вицегувернер Народне банке Србије.
Само ове године НБС је од кинеске компаније Зиђин купила 100 полуга злата ископаног у Србији тешких 1.250 килограма. Од 1938. године у Бору је произведено око 160 тона злата. А геолошка истраживања, која углавном обављају стране компаније, показују да испод земље има још резерви злата.
"То је злато у руди и тек мора да крене његова експлоатација. Добар део тог злата се тренутно експлоатише, највише у оквиру Бoрa и сад Зиђин компаније. Све друге резерве су у стенама, у лежишту. Значи, још није дошло време за експлоатацију. На бази свих досадашњих процена с којима Србија располаже, то је између 500 и 600 тона, што значи преко 100 милијарди евра. Толика је вредност, када би се то извукло и прерадило", каже Предраг Мијатовић, геолог, заменик директора Геолошког завода Србије.
Централне банке у свету држе више од 35.000 тона злата
Пре пола века грам злата на међународном тржишту био је свега 3 долара, а данас је око 65 долара. Процењује се да централне банке у свету тренутно држе више од 35.000 тона злата, а њихова тражња за златом ове године повећана је за 14 одсто.
"Злато највише купују Кина и Америка. Тржиште инвестиционалног злата у Србији је релативно ново, ПДВ је укинут 2018. године, тако да од тада до сада верујем да све више и више људи улажу у злато, зато што је то једна одлична опција, сигурнија, која доноси 10-12 процената профита на годишњом нивоу. Прва најбитнија ствар када је у питању инвестиционо злато је да је то најсигурнија инвестиција која постоји", рекао је Георги Христов, директор "Тавекс злато и сребро".
На светском тржишту тражи се поштовање такозваних ЕСГ стандарда што значи да се мора водити рачуна о томе да се у производњи злата не угрожава животна средина и да нема експлоатације радника.
"Свакако пратимо те стандарде и у редовној смо у комуникацији са компанијом од које купујемо из домаће производње", рекоа је Драгашевић.
"Кад кренете у цео процес отварења рудника, један од главних и битних техничких документа је процена утицаја на животну средину", рекао је Мијатовић.
Прогнозе геолога
Геолози прогнозирају да ће преостале земаљске резерве злата вероватно бити исцрпљене у наредним деценијама.
Традиционални начин ископавања оставља огроман еколошки отисак због токсичних супстанци као што су цијанид и жива, огромне потрошње енергије и емисије угљеника.
Зато је рециклажа све важнија, и повећава се количина злата добијеног урбаним рударењем електронског отпада, паметних телефона и рачунара и аутомобилских делова. Удео рециклираног злата сада чини више од четвртине годишње понуде на светском тржишту.
Коментари