Немац уштеди око 300 евра месечно, a домаћинство у Србији са просечним приходима око 50

Прошле године Европљани су уштедели осмину свог прихода, показују најновији подаци Еуростата.  Немачка се нашла на првом месту са највећом бруто стопом штедње са 19,91 одсто, док је Холандија на другом месту са 19,44, а Луксембург на трећем са 18,14 одсто прихода. Та стопа је ближа вредностима пре пандемије.

Душан Протић је гостујући у Јутарњем програму истакао да је кључни фактор за штедњу приход, онај део који може да се одвоји за штедњу. То је један фактор, али и економска општа ситуација, и инфлација, односно кретање цена.

Међутим, указује да то није увек једнака ситуација као инфлација, односно кретање ових општих добара, опште потрошње.

У контексту истраживања, према подацима Еуростата, наводи да су наши подаци, последњи расположиви по истој методологији, од 2019. године, непосредно пред пандемију.

"И они су били негде на 1,5 одсто, што у том моменту није тако лоше, ако се поредимо са Грцима и са Пољацима. То су неке вредности које теже тој нули. Односно, нешто су мало изнад. Једва се нешто издваја за штедњу. Док су тада, то били Немачка, Луксембург. Швајцарска је европски шампион, она је негде ове године на 23 одсто", наводи Протић.

Показатељи за крај прошле године су да су приходи по члану домаћинства у Србији још увек нешто мањи него расходи, 29.500 динара, тако да се још увек између њих не јавља позитивна разлика.

"Наравно, реч је о статистици која то упросечи и покаже агрегатне податке. Према тим агрегатним подацима није тако лоша ситуација. Када се гледа укупна штедња, она расте у ове две, три године након пандемије, стигла је на неких 14 милијарди", истиче Протић.

Ко може да штеди у Србији

У Србији је једно просечно домаћинство успело месечно да уштеди 6.081 динара, значи око 50 евра. Питање је, каже Протић, које је то просечно домаћинство у Србији, и да ли оно уопште има неку штедњу у овом моменту.

"Значи, када говоримо о штедњи, опет је реч о неким домаћинствима који имају више приходе и онда се то покаже на вредностима које се агрегатно негде прикривају и потом се онда негде упросече. Тако да, први предуслов јесте, наравно, да уопште постоје економске могућности за штедњу. Ту, с једне стране, јесте проблем приходе, значи уопште економска активност и могућност виших зарада, раста зарада, али тако, с једне стране", објашњава он.

С друге стране, додаје то су трошкови. Цене робе су велики терет, а наше тржиште је релативно мало па се за разлику ЕУ, не може поредити на тај начин. Зато су, напомиње, код нас трошкови трговине и  добављача, нешто већи и утичу на релативно вишу цену него на земљље ЕУ.

Кад дођу "црни дани"

Сматра да су нас две велике кризе, 2020. пандемија, затим рат у Украјини, научиле да је штедња важна.

"Штедња треба некако да пружи некакву економску и личну сигурност и то је њена основна сврха. И наравно да те кризе некако дођу, како кажу, дошли црни дани, па онда вадимо та нека средства из штедње", каже Протић.

Подаци кажу да је највише оних који штеде и даље у сламарици, 53 одсто.

Потврђује да је неформална штедња још увек претежни облик, зато што та средства нису активно у потрошњи, припадају штедњи, само што нису на рачунима банака.

"То јесте битан фактор, али никада не треба заборавити да треба доћи до те неке разлике, значи до  могућности да се уопште уштеди. Реч је о приходима које треба остварити с једне стране и расходима. Значи да опет треба негде рационално трошити како би се дошло до те разлике која би омогућила штедњу", закључује Протић.