Србија добија први биодистрикт

Биодистрикт је подручје на коме се удружују локални произвођачи, институције, удружења, туристичке организације, угоститељи и купци – како би се најефикасније користили потенцијали и управљало локалним ресурсима. Док се тај концепт одрживог развоја већ примењује у свету, код нас се о томе говори последњих годину дана. Сада је Србија на добром путу да постане прва земља у југоисточној Европи у којој ће се формирати биодистрикт.

У Србији се са органском производњом озбиљније кренуло последњих петнаестак година. И поред тога, органска производња је на једва један посто обрадивог земљишта.

"Продајемо у Србији, мада смо имали могућност да извозимо, али једноставно ми нисмо имали довољно количина“, каже Гордана Шокшић из "Биофарма Шокшић плус" у Тарашу.

"Зато је важно то удруживање, да на пример неки произвођачи производе шаргарепу, цвеклу, целер, а ми да гајимо оне културе које су за наше поднебље најподесније, које нам најбоље успевају и да онда заједно се удружимо и наступимо на тржишту“, рекао је Павле Ђорђевић из "Органеле" у Ваљевској Каменици.

У прошлој години подстицаји за органску биљну производњу увећани су за 250 одсто у односу на основне подстицаје у биљној производњи на 31.500 динара по хектару.

"Два и по пута стимулишемо хектаре у односу на конвенционалну производњу. Такође, томе сведочи да у односу на 2012. када смо имали око 1.200 органских произвођача, сада их имамо око 7.000“, наводи Ведрана Илић, помоћница министра пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Првог дана нове године Немачка организација за међународну сарадњу (ГИЗ) покреће пројекат Зелене економије који ће малим и средњим предузећима у Србији помоћи да испуне велики број стандарда и регулатива Европске уније у зеленој трансформацији.

"У том делу пројекта ћемо јако много радити на сарадњи између традиционалних индустрија и научноистраживачке заједнице као и такозване дигиталне стартап заједнице у Србији“, рекао је Томислав Кнежевић, руководилац пројекта Немачке развојне сарадње – Развој приватног сектора који спроводи ГИЗ.

За развој агроиндустрије, поред новца, кључне речи су знање и иновације.

"Ми већ годинама обављамо различита истраживања која су везана за органску производњу што биљну, што сточарску. Оно где ми можемо да помогнемо, не само фармерима, јесте преношење нашег знања и нашег искуства које је примењиво у њиховим конкретним фармерским условима“, каже проф. др Владан Богдановић, продекан Пољопривредног факултета.

Први биодистрикт у Србији формира се у Колубарском округу.