Градња станова у Београду за добростојеће, гарсоњере се и не праве

Свака шеста грађевинска дозвола, од близу 2.450 колико их је у Београду било за првих девет месеци ове године, издата је у општини Сурчин.

"Општина Сурчин задњих година интензивно расте, развија се, напредује и привлачи инвеститоре и, наравно, и грађане да овде живе, тако да се појавила потреба за повећаном изградњом", каже Добринка Тошић, начелница урбанизма.

У општинама Стари град и Раковица издато је у просеку мање од 10 дозвола месечно.

На тржишту нема довољно квалитетних станова

На основу издатих дозвола, одобрена је градња нешто више од 8.000 станова.

"То није довољно ни у ком случају, тржишту недостаје јако пуно станова, не само новоградње него уопште станова за продају. Када отворите новине имате утисак да можете да бирате, али је врло слаба понуда и углавном нису квалитетни станови”, објашњава агенткиња за некретнине Катарина Лазаревић.

Проценитељ Милић Ђоковић наводи да нема довољно градње у Београду.

"То је недовољно градње у односу на овај град", поручио је Ђоковић.

Стамбених кредита је за трећину мање него у истом периоду прошле године, а то је последица, пре свега, високих камата.

"Данас је, нажалост, ситуација таква да су скупе и некретнине и новац и дошло је до својеврсне стагнације. То је тренутна ситуација и ишчекује се да се у наредној години промени", указао је Душан Узелац са портала "Каматица".

Станови прескупи за обичног купца

Просечна површина станова који ће се градити у Београду износи 73 квадратна метра, што указује на то да инвеститори рачунају пре свега на оне који могу да издвоје више новца.

"Гледају да направе више великих станова од 100, 120, а најмањи стан је око 70 квадрата, што је ипак прескупо за обичног купца. Некада, пре много година, ви сте имали гарсоњере, 30 квадрата, па станове од 40, 46, то више не постоји", истиче агенткиња за некретнине.Катарина Лазаревић.

Опао промет некретнина

Промет некретнина је ове године знатно мањи, али то је пре знак стабилизације тржишта, него кризе у грађевинарству јер су се за време короне многи одлучили за улагање у некретнине.

"У односу на 35.000 које је било прошле године, то је пад од 30 одсто. Међутим, то је пад у односу на године које су биле ненормалне, године короне. Тако да се радило између 25.000 и 30.000 промета на тромесечном нивоу, односно између 100.000 и 120.000 промета на годишњем нивоу, негде око 7-7,5 милијарди евра”, објашњава проценитељ Ђоковић.

Наши саговорници очекују да ће каматне стопе почети да падају у другој половини наредне године, затим благи пад цена најскупљих некретнина и стабилне цене осталих.

То што су поједини станови у огласима јефтинији и за 30 одсто, значи само да су они који су нереално проценили вредност своје некретнине сада цену ускладили са тржишном.