Како штедети у кризним временима – злато, некретнине или њиве, шта се више исплати

Први "Фордов" аутомобил направљен 1915. године и коштао је 370 долара. Данас, у просеку 27.000 долара. Међутим и данас, као и пре више од 100 година, тај ауто би могао да се купи за пола килограма злата.

"Предности злата, поменуо сам расте 10 одсто годишње и што је интересантно нема ризика. Ја сматрам, бавећи се овим јако дуго, оно ће и даље наставити да расте. Недостаци, оно не прави активан профит", објашњава директор "Инсигнитус фолда" Љуба Јакић.

На другом месту инвестиција су некретнине

Инвестиционо злато се лако купује и продаје. Од 2018. на њега се не плаћа ПДВ. Ипак, у Србији је прошле године продато инвестиционог злата у вредности свега један одсто од онога што грађани чувају у банкама. После штедње, на другом месту омиљених српских инвестиција су некретнине. Дају сигурност, могу да се изнајмљују, а око четири одсто уложеног годишње се враћа. Али, ни та инвестиција није без мане.

"Треба нам пар хиљада евра, у случају да то немамо ми не можемо продати ходник, купатило, кољемо вола за шницлу меса. То није баш много паметно. Некретнине јесу добра инвестиција, нису довољно ликвидне ако нам се жури да продамо и то треба знати", каже Драган Дејковић из "Голденспејса".

Пољопривредно земљиште инвестиција на дуге стазе

Као и злато и пољопривредно земљиште је инвестиција на дуге стазе. Ипак, за разлику од злата где се зарађује само на разлици у цени, у овом случају се може додатно приходовати од ренте или приноса са тог земљишта.

Њива, међутим, нема мобилност злата и теже ју је продати, а постоје и фактори на које се не може утицати.

"Ви можете купити неко земљиште, које је продуктивно у одређеном временском тренутку, а након одређеног периода због климатских промена то пољопривредно земљиште може бити непродуктивно, и онда губи своју вредност и остварујете губитак", наводи брокер Бранислав Јоргић. 

Јагма и за дигиталним златом

Непознат творац 2009. године је створио биткоин и покренуо јагму за дигиталним златом.

"Њему је просечно и до 100 и 200 одсто годишњи принос, али може да буде и губитак. Не може се причати о неким дугим роковима на 20, 30, 50 година јер стварно је питање шта ће са том технологијом бити за тако дуг период. У средњим роковима две, три или пет година његова перспектива јесте јака", каже извршни директор "Тесла крипто" Ђура Бајић. 

Можда је рецепт за чување капитала, био он мањи или већи, ипак у дисперзији ризика, или што би рекли – никада не стављати сва јаја у исту корпу.