Двоструки трошкови, администрација, царинске препреке - шта још оптерећује српско-црногорску сарадњу

У оквиру ЦЕФТА споразума, Црна Гора је по значају други економски партнер Србије, после Босне и Херцеговине. Извоз у Црну Гору прошле године вредео је милијарду и 100 милиона евра. Сарадња ипак може бити успешнија.

"Оптерећени смо многим баријерама, многим дуплим трошковима, многим непотребним задржавањем и неомогућавањем функционалности за обављање делатности", каже Слободан Микавица, председник Уније послодаваца Црне Горе.

Више од 6.000 предузећа из Србије остварило је спољнотрговинску робну размену са Црном Гором.

"Има увоза и извоза са једне и са друге стране и сличних производа, пре свега мислим на прехрамбене производе, па и на фармацеутске производе. Међутим, оно што је најбитније је да ми добијемо неке количине сировина из Црне Горе и енергената, пре свега мислим на угаљ, а имамо добру сарадњу што се тиче стратешких производа - мислим на изузетно добру аквизицију МТС-а", рекао је Милош Ненезић, председник Уније послодаваца Србије. 

Лука Бар би могла више да се користи, а за то је потребно побољшање путне инфраструктуре.

"Позивамо привредне субјекте из Србије да улажу у инфраструктуру саме Луке, тј. у неке пројекте изградње што можемо да понудимо - изградњу силоса за житарице, имамо могућност изградње силоса, за биљна уља рафинерију, изградњу складишта", каже  Марко Мараш, заменик председника Одбора директора Луке Бар.

Највећи број туриста у Црну Гору долази из Србије.

"Највише запослених у Будванској ривијери, коју вам представљам овде, долази управо из Србије. Могу да кажем да се можда прошле године то мало мења с обзиром на неке нове трендове, где људи из Србије све више одлазе у земље ЕУ", рекла је Милена Раичковић из "Будванске ривијере".

И образовни системи две земље су компатибилни и изузетно повезани.