На њивама мање пшенице, упитни приноси и квалитет будућег рода

И док је у јесен 2022. године пшеница заузела рекордне површине, око 665.000 хектара, након овогодишње сетве јасно је да је хлебног зрна значајно мање на њивама, кажу стручњаци. Колико је тачно пшенице посејано знаће се када то објави Републички завод за статистику.

„Много је фактора утицало на смањење површина које су засејане пшеницом. Од цене прошлогодишњег рода, смањеног откупа, па до цене горива и ђубрива које у великом проценту учествују у укупним трошковима газдинства“, каже дипл. инг. Милош Николетић из Пољопривредне стручне службе Београд.

Поштовање агротехнике је, наглашава, ове сетвене сезоне делимично изостављено.

„То се највише односи на смањене количине минерално комплкексних ђубрива НПК употребљених пре сетве. Ретко ко је од пољопривредника, бар током разговора, рекао да је употребио препоручене формулације и количине НПК, већ су те количине значајно мање и ишле су од 50 до 150 кг/ха“, додаје наш саговорник.

„Смањена количина или изостанак примене НПК ће се показати, будући да то одлучујуће утиче на формирање биљака. Иначе, тотални изостанак примене основних НПК ђубрива је уочљиво на мањим газдинствима или оним која у задњем тренутку мењају изабрану биљну културу коју ће да сеју. У овом случају пшеницу. Прошлогодишње искуство је показало да су приноси били много стабилнији код пољоприврених произвођача који нису изоставили употребу НПК по препоруци стручног лица“, истиче Николетић.

Велики проблем је и мала количина употребљеног декларисаног семена пшенице према укупно засејаним површинама. 

„Декларисано семе нам даје сигурност да је пшеница заштићена у првим фазама развоја од болести. Да је здравија од оне „са тавана“, као и да је заиста из одређене групе зрења. Да има одлике, односно квалитет сорте којој припада, да није дошло евентуално до цепања особина и да ће и у отежаним условима дати бар приближно пројектован принос“, каже наш саговорник.

Због неповољних услова за сетву део произвођача одустао од производње пшенице ове јесени

Метеоролошке прилике су, такође, утицале на површине засејане пшеницом.

„Недостатак падавина током друге половине септембра, у октобру и почетком новембра одлагао је почетак и време сетве или је утицао чак и на изостанак сетве. Мора се рећи да многи пољопривредни произвођачи нису хтели да посеју пшеницу у суву земљу. Чекали су кишу које дуг период није било“, наводи наш саговорник.

„И сада се виде парцеле које су припремљене за сетву, а пшеница није посејана. Једноставно су пољопривредни произвођачи одустали од касне сетве и решили да посеју неку јару ратарску културу на тој парцели“, додаје Николетић.

Стручњаци кажу да је за пшеницу најбоље да се посеје у оптималном року.

„Мора се истаћи и чврсто стојим иза тога, а на основу резултата и огледа наших института, да је у вишегодишњем просеку показано да се најстабилнији приноси пшенице добијају ако се она посеје између 10. и 20. октобра. Ове датуме треба испоштовати кад год временски и земљишни услови то дозвољавају. Многи огледи доказују да време сетве значајно утиче на  висину приноса“, истиче наш саговорник.

У зависности од времена сетве, времена и количине падавина након сетве, пшеница се налази од фазе клијања, ницања, па најчешће до фазе 1-2 листа. Има парцела и где је пшеница и у фази 2-3 листа.

„На парцелама под пшеницом је уочено присуство лисних вашију, цикада као и већи број активних рупа од мишева и волухарица. Лисне ваши и цикаде поред сисања биљних сокова преносе и вирусе који могу бити штетни, а глодари у овој фази највеће штете наносе листу пшенице. Неопходно је да се о начину сузбијања ових штеточина и о томе који је праг штености и када почети вршити сузбијање наши пољопривредни произвођачи консултују са стручним лицима за заштиту биља“, наводи Николетић.

Шта све утиче на смањење приноса пшенице

У овом тренутку јако је тешко прогнозирати како ће се све наведено одразити на приносе.

„Много је фактора који могу утицати на умањење приноса. То је непотпуна примена агротехнике као што је изостанак или примена ниских количина минерално комплексних ђубрива НПК, лоша предсетвена припрема на већини парцела и услед тога неуједначено ницање, што ствара проблеме са заштитом од болести, корова и штеточина, а и прихраном на пролеће. Уочено присуство штеточина и глодара, такође, утиче на смањење приноса“, каже наш саговорник.

„Касна сетва и услед тога могући изостанак образовања чвора бокорења до појаве првих јачих мразева може нанети прореду пшенице која ће се видети тек на пролеће. И на крају, за зиму можда и најважније је да падне снег и тако сачува својим изолационим својствима штетни утицај од мраза. Много је могућности за смањење приноса, а једини начин да то умањимо је примена пуне агротехнике и сетва декларисане семенске пшенице. Семе никад није скупо, а ја додајем и пуна агротехника“, наводи Николетић.

Ни уредба о размени ђубрива из робних резерви није допринела повећању његовог коришћење

И у Задружном савезу Војводине кажу да је према подацима којима располажу са терена пшенице значајно мање на домаћим ораницама, као и да је у сетви махом коришћено недекларисано семе.

„Од задруга су преузимане и мање количине минералног ђубрива, што ће заједно са употребом тзв. “семена са тавана” свакако негативно утицати на висину приноса и квалитет будуће производње”, каже мр Јелена Несторов Бизоњ, председница Задружног савеза Војводине.

“Употреба минералних ђубрива је била минимална. Повећаној примени минералних ђубрива није довољно допринела уредба по којој се преко робних резерви мења минерално ђубриво за будући род, с обзиром на то да је минерално ђубриво скупо, а цене производа за следећу годину потпуно неизвесне”, додаје наша саговорница.

Током сетве пољопривредници су имали и већа издвајања за обраду земљишта.

“Дефицит падавина довео је до веће потрошње горива за обраду на местима где је раније почето са радовима, при чему су многи пољопривредници посејали озиме усеве касније, односно после киша, када је била лакша обрада земљишта”, објашњава Несторов Бизоњ.

Додатни проблем је, истиче, био ускладиштење јарих усева, јер су сви складишни капацитети били попуњени, тако да се чекало да се преда јари усев, па тек онда обради земљиште и обави сетва.

“Период сетве овогодишње пшенице се одужио у односу на предвиђене агро-рокове, али се може генерално оценити да је посејана пшеница у солидном стању. Међутим, велики проблем представља најезда глодара на пољима”, упозорава председница Задружног савеза Војводине.

“Редукована примена агротехнике не може да обезбеди висок и стабилан род, тако да унапред можемо рећи да ће принос бити скромнији од просека, уз велику могућност да се недовољна примена агро-техничких мера одслика и на квалитет производа”, додаје наша саговорница.

Паритети неких роба су на штету пољопривредника

Да на тржишту постоје огромни поремећаји показују и тренутни паритети.

“Паритети неких роба су сада обрнуто пропорционални у односу на период 80-тих година прошлог века, а на штету пољопривредника. Поремећаји који постоје на тржишту узроковани су са више екстерних и интерних фактора, а у сваком случају приказују резултат неконзистентне и неадекватне економске политике у пољопривреди у претходним деценијама”, каже Несторов Бизоњ.

“Утицај стања на међународном тржишту на домаће тржиште пољопривредно-прехрамбених производа свакако постоји, али постоји и систем државних мера за заштиту домаће производње који је требало у више наврата у претходним годинама и деценијама значајно да ублажи негативне утицаје на домаће тржиште. Међутим, очигледно је да кроз државне интервенције није у довољној мери заштићена домаћа пољопривредна производња”, наводи наша саговорница.

Многе земљорадничке задруге и пољопривредници су, каже, и претходних година пшеницу сејали због плодореда, а не због исплативости ове производње. У ситуацији када је тржишна цена пшенице далеко испод трошкова производње, не може се очекивати напредак, већ само назадовање у површинама под пшеницом.

Тренутно је цена пшеница благо повећана у односу на претходни период, при чему она и даље не покрива трошкове производње. Огромне залихе роба, са ниском вредношћу у току претходних месеци представљају велики изазов за задруге са складишним капацитетима. Питање је колико робе и по којим ценама ће се до будуће производње реализовати, не само због ниских цена и генерално поремећених услова понуде и тражње, већ и због техничких проблема у извозу, који већ дужи временски период негативно утичу на могућности извоза.