Колико ће новца Србија моћи да повуче из ЕУ касе и на шта ће их трошити

Реч је о две милијарде евра бесповратних пара. Део пакета су и додатне четири милијарде евра повољних кредита за инфраструктурне пројекте и оне у оквиру Зелене агенде, повезивање привреда региона, али и земаља са тржиштем Европске уније. Новац би требало да се искористи до краја 2027.

"Овај предлог, који је Eвропска комисија изнела, је у великој мери у складу са предлогом фазног приступања који је Центар за европске политике предложио још 2021. године. Ми се све време залажемо управо за то прогресивно повећавање фондова, да се Западном Балкану помогне да ухвати корак са привредама ЕУ", наводи Милена Михајловић, директорка Центра за европске политике.

Из претприступних ИПА фондова, Србија је могла да повлачи нешто више од двеста милиона евра годишње.

Новим планом ће на располагању бити најмање 1,7 милијарди евра, чиме је сума на годишњем нивоу више него удвостручена.

"Нико се не радује сиромашним рођацима. То је нека врста политичке мотивације да се спроведу реформе које су неопходне да би наша држава постала пуноправна чланица, заправо, како бисмо могли да финансирамо те неопходне реформе", каже Михаило Гајић из Либертаријанског клуба (Либек).

За разлику од досадашње процедуре добијања средстава, кључни критеријум биће реформска агенда са јединственим планом промена од области владавине права и јавне управе до социо-економских реформи. Заправо, све оно што се налази у годишњим препорукама Европске комисије.

"Ја не бих рекла да су они тежи зато што се они везују за реформе као претходница за добијање новца. И чак ће Европска комисија имати могућност да уколико једна земља не испуни те услове који су постављени, моћи ће и да затражи и повраћај одређених средстава", истакла је Милена Михајловић.

Зашто земље не успевају да искористе сва средства

Земље региона такође не могу да се похвале да су у потпуности успевале да искористе досадашња средства.

"Најважнија компонента је заправо техничка асистенција и сарадња, јер оно што нама недостаје да бисмо искористили одобрена средства су капацитети знања, пре свега институционални капацитети", истиче др Сабина Силајџић, професорка на Економском факултету у Сарајеву.

Препорука је да државе Западног Балкана што пре пошаљу сигнал да заиста раде на реформама, јер би чланице требало да потврде одлуку већ у децембру, када је на дневном реду ревизија вишегодишњег буџета Европске уније.