Шта је утицало на пад и када у НБС очекују циљану инфлацију

После годину и по дана, инфлација у Србији поново је једноцифрена. Међугодишње она је 8,5 одсто, а до краја године требало би да се додатно смањи. Шта је највише утицало на пад инфлације и шта нас очекује у наредној години?

Заменик директора за истраживања и статистику Народне банке Србије Милан Трајковић рекао је гостујући у Дневнику РТС-а да се инфлација смањује од марта, када је била око 16 одсто, а на то утиче стабилизација цена хране и цена енергената.

"Оно што је допринело да имамо једноцифрену инфлацију је свакако висока база претходне године. У октобру протекле године имали смо највишу стопу месечне инфлације 1,9 одсто, а сада је 0,3 одсто“, навео је Трајковић.

Како је истакао, и добра пољопривредна сезона, али и акција Боља цена утицали су на смањење инфлације.

Било је потребно погледати и месечну стопу инфлације, како каже, од јула у наредних месеци је била 0,3 одсто, затим 0,8 одсто због повећања цена енергената, али је најавио у наредном периоду такође ниске стопе месечне инфлације.

"Србија је одлучила да цене енергената повећава 2023. године, а не 2022. Србија није хтела да поред рата у Украјини доноси одлуке које ће утицати додатно на неизвесност. Опредељење је било да повећа цене енергената касније“, навео је Трајковић.

Према његовим речима, инфлација ће до краја године бити око осам одсто, наставиће да се смањује и средином године међугодишња инфлација ће се кретати четири-пет процената, а да се 2024. година заврши са инфлацијом од три до четири одсто, ближе стопи од три.

Истакао је да сви фактори говоре да се не очекује раст цена прерађене хране. Једини, како каже, разлог за повећање цене хране који произвођачи могу да искористе је повећање минималне цене рада и повећање цена енергената од ове године.

Минимална зарада је покривала до сада око 78 одсто минималне потрошачке корпе, а Трајковић каже да у следећој години очекује да ће она покривати 85-86 одсто минималне потрошачке корпе.

"Може да се деси да минимална корпа буде нижа од 55.000 и то би онда значило да ће први пут минимална зарада покрити 89-90 одсто минималне потрошачке корпе“, каже Трајковић.