Продубљује се криза у грађевинском сектору и на тржишту некретнина у Кини

Последњих месеци у Кини се продубљује криза грађевинског сектора и тржишта некретнина, јер је након другог највећег инвеститора у том сектору "Еверграндеа", неликвидна постала и по обиму продаје водећа приватна инвестициона грађевинска фирма у земљи "Кантри гарден".

Озбиљна дужничка криза захватила је кинеско тржиште некретнина средином 2021, коју је тврде поједини домаћи економисти, практично покренула влада увођењем оограничења на задуживање у 2020. - то је пореметило пословни модел крупних грађевинских фирми у земљи које су се ослањале на брз обрт, односно, крупно редовно задуживања које омогућује брзу изградњу и продају некретнина.

Када су на снагу ступили нови прописи, грађевинци су одједном остали без дотока новца, услед чега нису били у стању да исплате доспеле обавезе и доврше многе велике пројекте.

Протести оштећених грађана и општа атмосфера неизвесности, уз успоравање економске активности због пада потражње за кинеским производима из иностранства, довели су до пада цене некретнина и најамнина, што је даље отежало положај грађевинских компанија, али и локалних влада који су велики инвеститори у инфраструктуру попут конференцијских центара, стадиона или аеродрома.

Прва крупна жртва

Пажњу не само домаћих већ и страних економиста посебно је привукао случај гиганта кинеског грађевинарства "Еверграндеа", који је широм земље, поред стамбених блокова, градио велелепне фудбалске стадионе и другу скупу инфраструктуру.

Реч је о по обиму продаје другој инвестиционој грађевинској групи у Кини, која у свом саставу има и предузећа која се баве пословима ван те гране, као што је фабрика аутомобила на електрични и хибридни погон.

Конгломерат "Евергранде", који је на врхунцу запошљавао око 200.000 људи и радио на око 1.300 грађевинских пројеката широм Кине, постао je инсолвентан и оглушио се о исплату доспелих дугова повериоцима 2021. године.

То је снажно уздрмало тржиште некретнина и проузроковало финансијску кризу, пошто је "Евергранде" узимао позајмице од преко 200 разних поверилаца, од којих су око 170 биле банке.

Недостатак ликвидности тешко је погодио бројне подизвођаче и снабдеваче, а престанак радова на градилиштима широм земље проузроковао је бројне протесте грађана који су унапред уплатили те станове.

Сабласне сцене недовршених солитера, хотела и пословних зграда запањиле су кинеску јавност и емитоване и у иностранству.

Због претње банкрота, кинеске власти су увеле привремену забрану продаје деоница те компанија, али након што је она уклоњена у августу ове године првог дана пословања на хонгконшкој берзи њихова вредност је потонула за 80 посто.

"Евергранде" је претходно у 2021. и 2022. остварио губитак од око 80 милијарди долара, а његов укупни дуг је на почетку ове године процењен на око 338 милијарди америчких долара. Компанија је и у САД затражила законску заштиту како повериоци не би преузели њене поседе у тој земљи.

"Евергранде" је, упркос огромном дугу, отишао у преструктуирање, а не ликвидацију.

Дивови на климавим ногама

Још један див кинеског грађевинарства који сада грца у дуговима је "Кантри гарден", приватна компанија са седиштем у провинцији Гуангдонг (Кантон), која се налази под притиском, углавном, страних поверилаца.

По писању кинеског портала за економска питања Каисин, "Кантри гарден" је крајем прошле деценије надмашио "Евергранде" по обиму продаје, захваљујући фокусу на релативно запостављеним градовима тзв. "треће" и "четврте" класе и тако постао највећа инвестициона грађевинска фирма у земљи (Реч је о неформалном систему категорисања градова по економској снази, стратешкој важности и популацији који користе пословни људи и новинари у Кини).

Мада се све до краја прошле године, упркос великој кризи у грађевинском сектору, добро држао, успевши да купцима преда кључеве за чак 700.000 станова, "Кантри гарден", је коначно поклекао током лета када је пропустио да страним повериоцима врати 534 милиона долара који су доспели на наплату.

Компанији је, судећи по њеном финансијском извештају из прошле године, тврде кинески економисти, потребно да сваког месеца од продаје заради три милијарде долара просто да би довршила постојеће пројекте и обезбедила своје минимално функционисање, што, наравно, не укључује трошкове као што су исплата дугова или куповина земље за градњу.

Она, међутим, због великог пада у продаји некретнина од маја ове године није у стању да заради ни толико.

Иначе, с обзиром да је прошле године остао солвентан, "Кантри гарден" је током ове успео да настави са узимањем позајмица, али су због општег неповерења финансијских институција према грађевинском сектору оне биле тако мале да нису биле довољне да покрију трошкове пословања ни у трајању од само пар недеља.

Сматра се да компанија сада има укупни дуг од око 104 милијарди јуана (14 милијарди долара), који не може да врати. Као и у случају "Еверграндеа", ако дугови не буду репрограмирани и пројекти на којима ради завршени, и стотине хиљада грађана који су унапред уплатили станове могли би да неповратно или, бар у великом делу, изгубе свој капитал.

Ово стога што је, бар у овом тренутку, тешко замислити да би ове приватне компаније, упркос свом значају, могле да у социјалистичкој Кини буду тако привилиговане да од државе приме десетине милијарди долара као испомоћ за преживљавање.

Посртање "Кантри гардена" имаће осетан утицај не само на Кину, већ и друге земље, пре свега Малезију, где у држави Џохор он треба да до 2035. године изгради урбани комплекс "Форест сити" вредан чак 100 милијарди долара, у којем би живело око 700.000 људи.

Будућност неизвесна и за обичне грађане

Грађевина и продаја некретнина у Кини имају крупан удео од око 30 процената у бруто друштвеном производу земље.

Потражња за челиком и другим сировинама и услугама потребним у грађевинарству, као и прилике за запошљавање које је генерисао тај сектор представљали су велики замајац за економски раст земље. Зато су финансијска слабост, атмосфера несигурности и успоравање развоја у њему битан фактор који утиче на стање целокупне кинеске економије.

Такође, кинески грађани традиционално настоје да штеде за будућност не у банкама, већ куповином станова - сматра се да је око 70 одсто уштеђевине коју они поседују уложено у некретнине.

Међутим, опасност да новац који су уложили у изградњу некретнина може у целини нестати због банкрота грађевинских компанија сада је врло велика, што грађане присиљава да се уздрже од даљег таквог улагања.

И због тога, између осталог, цео грађевински сектор у Кини сада доживљава осетан пад у приходима - има и пословних људи који с песимизмом гледају и на његову будућност, сматрајући да се тржиште некретнина у земљи практично никада неће у потпуности опоравити због дугорочног пада популације који следи у наредним деценијама.