Кога би још крах кинеског конгломерата "Евергранде" могао да повуче са собом

Широм света пада вредност акција на берзама услед страховања да би евентуални банкрот  "Еверграндеа", џиновског кинеског инвеститора у области грађевинарства, могло да изазове кризу поверења и паралише финансијско тржиште и тржиште некретнина у Кини.

Док су берзе у најмногољуднијој земљи света због празника биле затворене у понедељак и уторак, тржишта деоница и хартија од вредности у Токију, Њујорку, Лондону и Паризу забележила су пад до два одсто.

Истовремено, у више кинеских градова одржани су протести високоемотивног набоја у којима је по неколико стотина особа тражило да им се врати новац који су уложиле у још неизграђене некретнине.

"Евергранде" је једна од највећих кинеских компанија која се бави изградњом и продајом некретнина а ту позицију на тржишту остварила је, између осталог,  узимајући велике кредите од домаћих банака, због чега сада има дуг од невероватних 305 милијарди долара.

Прошле недеље постало је јасно да тај конгломерат, који запошљава око 200.000 радника, неће моћи да банкама исплати доспеле дугове, што значи да му прети велика опасност од банкрота.

"Евергранде", чије је седиште у граду Шенџену, тренутно ради на око 1.300 пројеката у чак 280 градова широм Кине, због чега би његов слом могао да без дома и пословних просторија остави више од милион људи.

Потпуно потонуће корпорације, која је листирана на берзи у Хонгконгу, било би јак ударац за њене акционаре, грађевинске кооперанте и зајмодавце – око 170 банака (и више десетина других поверилаца), које би онда због претрпљене штете биле присиљене да рационализују своје пословање и смање кредитну подршку привреди, што би довело до њеног успоравања. Због тог домино ефекта, "Евергранде" је у медијима региона већ понео надимак "азијске Браће Лиман", злогласне компаније са Волстрита чија је имплозија покренула (светску) финансијску кризу 2008. године.

За сада највише трпе кинеске грађевинске фирме, међу којима има и оних чије су акције протеклих дана изгубиле и по 80 одсто вредности. Брину и могуће последице поремећаја на тржишту некретнина по стандард становништва, јер је око три четвртине капитала који поседују кинеска домаћинства уложено у непокретности.

Тежак ударац и за кинески фудбал?

Интересантно је да пропаст "Еверграндеа" може имати значајан утицај на кинески фудбал, који се последње две деценија убрзано развија, јер је та корпорација већински власник и главни спонзор једног од најуспешнијих домаћих клубова Гуангџоу Еверграндеа, који је двоструки шампион азијског континента.

Штавише, компанија је власник академије фудбала, за коју се сматра да је највећа на свету, и у петнаестомилионској престоници провинције Гуандонг, граду Гуангџоу, у којем је била основана, гради атрактивни стадион у облику цвета лотоса који ће бити највећи и најскупљи на свету, будући да је његовим пројектом предвиђено чак 100.000 седишта и трошак од 1,7 милијарди долара. Тај објекат би требало да буде завршен крајем следеће године – за шампионат Азије у фудбалу који Кина треба да организује 2023.

Међутим, ни то није све што се тиче фудбала, јер је група "Евергранде", која је у најмногољуднијој земљи света позната и по томе што поседује више популарних забавних паркова за децу, планирала да изгради још три до пет монументалних фудбалских стадиона са 80.000 до 100.000 седишта, који би у будућности били важан аргумент у кандидатури Кине за одржавање Светског првенства.

Отуд, крах тог конгломерата, који се бави и производњом електричних возила и флаширане воде, може у битној мери да омете аспирације Кине у фудбалу: развој инфраструктуре и јачање домаће фудбалске лиге и репрезентације у тој земљи су пројекти који представљају државни приоритет о којем се јавно изјашњавао и сâм председник Си Ђинпинг.

Неизвесна будућност

Многи аналитичари у Источној Азији сматрају да ће, слично случају банака са Волстрита које су покренуле светску финансијску кризу 2008, кинеска држава стати иза посрнулог дива и спасти га новцем пореских обвезника како би стабилизовала финансијски систем, грађевинарство и тржиште некретнина, те помогла грађанима који би били оштећени у случају да "Евергранде" оде под лед. То је већ позната логика да су одређене фирме и банке сувише велике да би се могло дозволити да пропадну.

Има, међутим, и оних који тврде да такав потез не би био друштвено прихватљив у Народној Републици Кини, јер би то значило да се друштвена имовина предаје приватном предузећу које је у дугове запало из сопствене похлепе, и који заговарају самостално враћање дуга распродајом крупних некретнина које у свом богатом портфолију има "Евергранде". (То ће, међутим, бити тежак задатак, јер је већ сада јасно да групи прети стечај, што значи да ће заинтересовани ускоро те некретнине вероватно моћи да добију за много мањи новац.)

Слично томе, подељена су мишљења и о утицају евентуалног банкрота "Еверграндеа". Док неки у њему виде потенцијални окидач нове финансијске кризе не само у Кини и источној Азији већ, због значаја кинеске економије за светску привреду – у целом свету, други верују да је реч само о мањој, пролазној олуји с којом ће кинеска влада умети да изађе на крај.