Падају цене дрва за огрев и пелета, професор Шумарског факултета објашњава зашто је важно да имамо попис индивидуалних ложишта

Професор Шумарског факултета Бранко Главоњић каже у разговору за РТС да је током октобра и новембра дошло до појефтињења у износу од око 500 динара по једном просторном метру, под условом да се купује количина од пет просторних метара и више. 

"У таквим ситуацијама у преговорима са трговцима могу се добити већа снижења, између 500 и 700 динара. И трговци нуде повластице у погледу превоза огревног дрвета – превоз до 10 километара је углавном бесплатан", каже Главоњић.

Каже да је тренутно најјефтиније огревно дрво на југу и истоку Србије и да се цена креће између 7.000 и 8.000 динара за један просторни метар.

"У централној Србији, у региону Крушевца, цене огревног дрвета су негде између 7.000 и 8.000 динара, а у региону Крагујевца од 8.000 до 9.000 динара", истиче Главоњић.

Наводи да су највише цене у Београду и на простору Војводине и да се крећу од 9.500 до 10.500 динара.

Цене пелета ниже због залиха

Цене пелета су снижене много више у односу на огревно дрво.

У поређењу са средином септембра 2023. године, цене су тренутно ниже између 1.000 и 1.600 динара по једној тони.

"Највећи пад цена имао је нецертификовани увозни пелет из Црне Горе, његове цене су опале за неких 1.600 динара по тони", указао је Главоњић, наглашавајући да фабрике пелета имају проблем јер су залихе огромне.

Слаба потражња и огромне залихе су генератор пада цена, објаснио је професор Шумарског факултета.

"Прошле године је набављена рекордна количина пелета, била је блага зима и потрошачи су утрошили значајно мање количине него што је уобичајено случај", истиче Главоњић.

Произвођачи пелета траже помоћ ресорних министарстава

Произвођачи пелета траже помоћ Владе Србије, а испред Привредне коморе Србије упућени су позиви министарствима пољопривреде и енергетике и кабинету председнице Владе Србије.

"Ситуација је заиста јако тешка, многи произвођачи су прекинули производњу, а они произвођачи који тренутно раде, то чине са минимумом производње, имајући у виду колико је тешка ситуација када је у питању радна снага. Мој апел Влади је да се што пре укључе и да својим ауторитетом помогну у решавању ових проблема", каже Главоњић.

Истиче да произвођачи имају предлоге за решење ситуације, а једна од идеја је и да топлане које користе биомасу у систем укључе и пелет.

Главоњић наводи и да, када је реч о ценама огревног дрва и пелета, у наредном периоду може доћи до новог пада цена јер није могуће да се у тако кратком временском периоду нагло покрене потражња.

"Што се тиче огревног дрвета, ситуација је нешто другачија. Потражња за огревним дрветом је велика у фабрикама, али и у топланама које користе биомасу", наводи Главоњић.

Катастар индивидуалних ложишта

Професор Шумарског факултета наводи да је током 2022. спроведено истраживање које је показало да је укупан промет дрвних горива у Србији прошле године био 628 милиона евра, од чега је за огревно дрво утрошено око 505 милиона евра, а остатак је представљао пелет и брикет.

"То је заиста импозантна цифра која говори колико је значајно дрво и дрвени пелет у целини за становништво у Србији. Када је у питању грејање, пуно се потроши дрвних горива, а у многим домаћинствима се слабо греје. Два су кључна разлога: Први је старост ложних уређаја, а други је обичај домаћинстава да касно набављају огревно дрво, месец или два пред почетак грејне сезоне", каже Главоњић.

Који ложни уређаји се највише користе

Уз помоћ Америчке агенције за међународни развој у оквиру пројекта "Боља енергија" на територији Пирота спроведено је и пилот-истраживање првог катастра ложних уређаја.

Како каже Главоњић, резултати анализе показују да су у 60 одсто домаћинства у граду Пироту заступљени индивидуални ложни уређаји, попут шпорета и пећи, а у 40 одсто случајева неки од котлова за етажно грејање.

"'Смедеревац' је и даље популаран. Истраживање је показало занимљиве податке о старости тих уређаја. Можемо рећи да је ситуација незадовољавајућа. Када су у питању шпорети и пећи, као најзаступљеније категорије ложних уређаја, свега 16 одсто тих уређаја је старости између једне и пет година. Њих око 28 одсто, старости је од шест до 10 година, док је скоро 57 одсто шпорета и пећи старије од 11 до 50 година", истиче Главоњић.

Када је у питању старост котлова за етажно грејање који користе дрва и угаљ, ситуација је повољнија. Главоњић каже да је 54 одсто свих котлова који користе дрва и угаљ старости од једне до 10 година.

"Око 30 одсто котлова је старости од 11 до 30 година, а остатак од 16 одсто је старости преко 30 година", каже Главоњић.

"Потребан катастар индивидуалних ложишта"

Истиче да је важно да Србија добије катастар индивидуалних ложишта који представљају врсту пописа ложних уређаја, али и других података попут типологије и старости објеката домаћинстава.

"Пописују се и грејна површина, врсте горива, њихова потрошња, емисије и бројни други подаци који се том приликом прикупљају. Практично, катастар је један потпуни обухват домаћинстава и у том смислу добија се врло реална слика шта домаћинства имају и шта користе. То је јако битно за креаторе политике и мере у области енергетске ефикасности", каже Главоњић.

Додаје и да ће увођење катастра побољшати квалитет грејања на чврсто гориво.

"Катастар ложишта практично даје слику од појединачних објеката, кућа, улица, квартова и градова где креатори политике могу да виде шта се дешава у свакој улици, какве су потенцијалне емисије, где треба интервенисати и давати субвенције Владе и на тај начин мењати постојећу слику", закључио је професор Шумарског факутлета Бранко Главоњић.