Грађани из године у годину све више штеде, под знаком питања колико је у сламарицама
Уочи Светског дана штедње, вицегувернер НБС Никола Драгашевић рекао је за РТС да грађани из године у годину све више штеде, а укупна штедња расте. Према последњим подацима, укупна штедња у банкама у Србији износи 15,1 милијарду евра. Душан Узелац, уредник портала Каматица указује на то да је циљ штедње да се сачува вредност новца. У Европи, у просеку, све преко 500 евра стоји у банци, у Србији то није случај, напомиње Узелац.
Поскупљење намирница и енергената обележило је и ову годину готово свуда у свету. Јесу ли нас кризе научиле да штедимо, ко су штедише данас, колико их је, каква је разлика између сламарице и банке – нека су од кључних питања уочи Недеље штедње.
Економска криза и инфлација не погађају све слојеве становништва једнако, али чини се да су у том периоду управо и најизраженије дилеме да ли се исплати штедети када се вредност стално мења.
Вицегувернер НБС Никола Драгашевић рекао је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, да грађани из године у годину све више штеде, односно укупна штедња расте и она према последњим подацима износи 15,1 милијарду евра, реч је о укупној штедњи у банкама у Србији.
"Девизна штедња износи 14,1 милијарду, а сада први пут можемо да кажемо ове године да је динарска штедња премашила ту противвредност од једне милијарде евра, односно износи 118,4 милијарде“, каже Драгашевић.
У овој години динарска штедња повећана је за 23 одсто
Према његовим речима, у овој години динарска штедња повећана је за 23%, готово четвртину је повећана у овој години, и то показује да је и макроекономски амбијент добар, односно да има услова и могућности за штедњу, као и да је она исплатива.
Светски дан штедње обележава се 31. октобра. "Ми у Србији славимо Светог Луку, у Америци се обележава Ноћ вештица, а у свету се обележава тај Светски дан штедње", рекао је Драгашевић, додајући да је Светски дан штедње установљен 1924. у Милану.
Штедња у Србији у односу на друге земље ЕУ
Штедња је у Србији, у поређењу са земљама Европске уније, на ниском нивоу – свега 15% БДП-а.
Душан Узелац, уредник портала Каматица каже да се не зна колико је новца у кућама и у "сламарицама", и да би се тај однос можда додатно променио.
"Ми смо имали доста турбулентну банкарску историју, али се поверење у банкарски систем враћа, иако не може да се врати преко ноћи. Ове бројке доказују да се ту доста ствари десило и напредовало, и грађани верују банкама. Међутим, и даље постоје они људи који имају неку бројку преко које носе новац у банку“, напомиње Узелац.
Према његовим речима, не зна се колики је то износ. У Европи, рецимо, у просеку све преко 500 евра стоји у банци. У Србији то сигурно није граница, и то је оно што можда квари ту статистику, али, без обзира на то, ми имамо и став према штедњи који је исправан, каже Узелац.
Имали смо доста изазова кад је реч о економским приликама, кризе, несташице и ратове. И то су моменти када се људи уздржавају од потрошње због неизвесности, додаје Узелац. "Тако да не знамо шта ће бити наредног дана и то проузрокује на неки начин повећање обима штедње у банкама“, каже Узелац.
Да ли се у условима високе инфлације, ниских камата исплати штедња
Драгашевић сматра да је период високе инфлације, односно повећане извесности, период који доказује колико је важно штедети.
"Јер када редовни приходи постану недовољни за неопходне потребе, односно подмиривање неопходних потреба, онда је штедња из неког претходног периода тај додатни извор прихода који омогућава људима неку нормалну потрошњу", навео је Драгашевић.
"Сам концепт штедње је важан не само за појединца, омогућава му да сада одложи неку потрошњу која није неопходна за будућу употребу, намерно кажем употребу јер она у будућности не мора бити потрошња, може бити и инвестирање у неком периоду – него и за економију у целини, с обзиром на то да она представља извор кредитног раста банака, односно један је од извора економског раста", објашњава Драгашевић.
Штедња у динарима или девизама
"Три пута годишње указујемо на већу исплативост динарске штедње. Народна банка Србије два пута редовно годишње и пред сваки Светски дан штедње, односно период око Светског дана штедње, указује на већу исплативост динарске штедње", каже Драгашевић.
Штедиша који је у претходној години ставио у банку репрезентативних 100.000 динара, био је за око 18 евра, односно нешто изнад 2.000 динара у бољем положају од штедиша у девизама, односно у еврима, објашњава Драгашевић.
Разлог је, како наводи, макроекономска стабилност. "Макроекономска и финансијска стабилност дају два основна фактора за штедњу. Једно је да има довољно средстава да би се штедело. То је услов који је предуслов свега да би могло да се штеди. И друго, да је финансијски систем добар – односно да постоји поверење штедиша у финансијски систем, да ће њихова средства бити сигурна", указао је Драгашевић.
"Друга два фактора која су допринела томе су релативно више каматне стопе на динарску у односу на девизну штедњу и повољнији порески третман динарске штедње, с обзиром да се приходи од камата на динаре не опорезују, док се приходи од камата на девизну штедњу опорезују по пореској стопи од 15 одсто“, наводи Драгашевић.
Да ли се банкама исплати да подстичу штедњу
Душан Узелац каже да је то банкама основни извор финансија, јер управо кредити које издају касније не би могли да буду пласирани без покрића дела те масе у штедним улозима, депозитима.
Одговарајући на питање да ли банке имају мотив да подижу каматне стопе, Узелац каже да оне не размишљају о грађанима, оне размишљају о свом пословању.
"Када њима поскупе средства, када се смање извори из иностранства, одакле су добијали повољнија средства, када новац постане скупљи, онда и оне морају да изађу пред грађане и кажу: да ћемо подићи камату и вама ћемо платити више, јер банке треба да предоче понуду клијентима који имају тај новац“, каже Узелац.
И грађани који штеде данас већ гледају где могу да пласирају свој новац који би им више донео него та камата у банци. Значи, сазрело је за инвестирање, и то је нешто што се као први следећи корак ишчекује – да штедиша постане и инвеститор на неки начин, нагласио је Узелац.
"Ви прво морате да имате контролу својих финансија, с контролом прелазите на управљање“, каже Узелац. Према његовим речима, циљ штедње није да се заради новац, већ да се сачува вредност новца.
Концепт и важност штедње
Драгашевић напомиње да банке воде рачуна о свом пословању и о свом профиту, али воде рачуна и о својим клијентима изузетно.
И Народна банка Србије настоји да корисници буду заштићени, јер банкарски сектор мора да буде кредибилан да би пословао дугорочно. Дакле, води се рачуна и о интересима депонената и оних који узимају кредите, каже вицегувернер.
Штедња треба да очува вредност неких средстава која су стављена са стране, истиче Драгашевић.
"На пример, ако неко хоће да за 10.000 динара сада купи неки одевни предмет и претпоставља да ће инфлација у наредном периоду, односно у наредних годину дана бити 10 процената. Да је каматна стопа, колико сада у просеку износи на динарску штедњу око пет посто, онда каже – више ми се исплати да сада купим ту ствар", објаснио је на примеру.
Према његовим речима, ту се потпуно мешају концепт и значај штедње.
Штедња је одлагање садашње потрошње која није нужна за неку будућу употребу, инвестиције или потрошњу. "Такође, можемо да кажемо да ће та ствар можда изгубити током времена на вредности и онда уопште те две ствари нису упоредиве", рекао је он.
Каматне стопе на штедњу испратиле пооштравање монетарних услова
Оно што сада имамо и треба да укажемо јесте да су каматне стопе и на штедњу испратиле пооштравање монетарних услова, односно повећања основних каматних стопа", каже вицегувернер НБС.
"На динарску штедњу она је од априла 2022. године, када је НБС почела са пооштравањем својих услова, односно повећањем референтне стопе, повећана са 1,75 на 5 процената просечно", закључио је Драгашевић.
Говорећи о томе да ли банке излазе са још повољним условима, Драгашевић каже да је то нешто што је уобичајено за сваки период око Светског дана штедње, да дају неке посебне понуде, односно повољније каматне стопе.
Коментари