Како да се смањи "струјни удар" на рачуне грађана у грејној сезони, стручњаци имају препоруке

Грејна сезона је почела. На европском тржишту ситуација са струјом и гасом је стабилна, струје има довољно, и у протекле две недеље дошло је до незнатног раста цене струје, каже за РТС стручњак за енергетику Жељко Марковић. У Србији се на струју греје између 15 и 20 одсто грађана. Од новембра струја је скупља, али ЕПС ће давати попусте за штедњу и до 50 одсто.

Енергетска криза и рекордне цене струје натерале су Брисел да покрене реформу тржишта електричне енергије која ће обезбедити стабилно снабдевање кроз дугорочне уговоре по прихватљивим ценама и уз повећање удела зелених киловата.

Али готово две године није било сагласности чланица о решењу, у Луксебургу је прошле седмице направљен копромис који су назвали "општи приступ новом дизајну тржишта електричне енергије".

Стручњак за енергетику Жељко Марковић рекао је, гостујући у Дневнику РТС-а, да је ситуација на европском тржишту струје поприлично стабилна и да струје има.

"Дошло је до малог раста цена у претходних 15 дана, тако да се тренутно на тржишту цена електричне енергије креће од 140 до 145 евра по мегават-сату. Први квартал следеће године, од јануара до марта, продаје се по 175 евра по мегават-сату“, каже Марковић.

Што се тиче тржишта гаса, и ту је ситуација стабилна, наводи Марковић и додаје да се уговори крећу од 56 до 58 евра по мегават-сату.

То је више него што је било на почетку месеца. "Креће зимски период, па мало и цене реагују, односно расту“, објашњава Марковић.

Препоруке за штедњу

У Србији се на струју греје између 15 до 20 одсто наших грађана, неки се греју, неки само догревају. Од новембра струја ће бити скупља, али истовремено ЕПС ће давати попусте за штедњу – умањење рачуна може бити и до 50 одсто.

Марковић каже да што се тиче штедње, увек су исти савети, прво да будемо рационални у потрошњи електричне енергије, да је користимо онда кад нам треба, да је не расипамо, а наравно уколико смо у могућности и да смањујемо потрошњу заменом уређаја за енергетски ефикасније уређаје.

Према његовим речима, примена свих тих мера би требало да се одрази на рачун.

Марковић каже да се уштеда не односи на прошлу годину где смо такође апеловали на штедњу, већ се та уштеда може остварити у односу на оно што је било пре две године.

"Гледа се оно што је повољније за купца, да ли је то тај исти месец пре две године или тај исти месец прошле године. Где је направљена већа уштеда, та уштеда ће се рачунати за попуст“, објаснио је Марковић.

Нови дизајн тржишта електричне енергије

Европска унија направила је општи договор око новог дизајна тржишта електричне енергије. Међутим, те реформе тржишта струје кочила је нуклеарна енергија.

"Поента је у томе да, као и код нас што је примењено, постоје аукције за обновљиве изворе енергије и тзв. уговори за разлику, који гарантују цену оним произвођачима и то је један вид државне помоћи, односно субвенција, да би се развијало то тржиште", каже Марковић.

Оно што је било тражено јесте да се у оквиру тога и нуклеарна енергија третира као извор обновљиве енергије, чему су се противиле одређене државе, предвођене нарочито Немачком. Она је угасила своју нуклеарну енергију и просто је сматрала да ће то направити нелојалну конкуренцију код оних држава које су базиране на нуклеарној енергији као што је Француска, наводи Марковић.

Међутим, сада је постигнут компромис, тако да ће се моћи радити и аукције и за нуклеарну енергију, не само за обновљиве изворе, моћи ће да се субвенционише и нуклеарна енергија кроз формулацију "нефосилна горива".

Да ли се угаљ опире декарбонизацији и по коју цену

Угља се не одричу сви, Немачка их рецимо чува у резерви. И Румунија је тражила пролонгирање затварања својих термоблокова до 2032. године.

Према његовим речима, оне државе које се базирају на производњи електричне енергије из угља, као што је и наша држава, а у Европи је највећи произвођач из угља Пољска, наравно да се опиру јер желе да производе више електричне енергије.

"Просто немају довољно времена да замене производњу из угља. То опет резултује високим таксама за емисију угљен-диоксида која иде кроз ЕУ", каже он.

Код нас је као пандан томе уведен "сибам“, односно прекогранична контрола угљен-диоксида, где ћемо и ми бити кажњавани, тако да и ми морамо да исто размишљамо о декарбонизацији, подвукао је Марковић.

Ове године је уведен надзор, али у будућности ће бити уведена и та такса код нас. "Један од начина да избегнемо ту таксу јесте да и ми уведемо систем трговине емисијама", објаснио је Марковић.

Међутим, ми смо ту у мало неповољнијем положају јер Европа када је уводила имала је и бесплатне емисије, па су полако смањивали, а ми бисмо одмах морали да плаћамо те емисије што би било скупо за нас, указује Марковић.

ЕУ припрема нови пакет за енергију из ветра

Марковић каже да је проблем у производњи енергије из ветра у томе што је дошло до стагнације, али не само стагнације него и до конкуренције коју праве кинески произвођачи европским произвођачима опреме из ветра.

Сличан проблем је са соларном енергијом, само што са соларном енергијом имамо други проблем, где се 90 одсто компоненти за соларне панеле увози из Кине код европских произвођача, па постоји опасност велике зависности и од кинеског тржишта.

"Европа сада покушава да нађе начине и пут како да у случају ветроелектрана направи да се та опрема која се производи у Европи користи за изградњу ветроелектрана, па се предлаже да се не иде увек на најнижу цену, него да се да шанса кроз неке друге начине тој опреми да она буде уграђена", напомиње Марковић.

Што се тиче солара, ту постоји опасност увођења царина, каже Марковић и додаје да ако се царине уведу онда ће бити мања производња опреме па самим тим и мањи број инсталираних електрана.