Светска банка: Економски раст Србије ће се убрзати на три одсто 2024. и на 3,8 одсто 2025. године

Цео регион Западног Балкана, након успоравања ове године, забележиће умерено убрзање економског раста на 3 одсто следеће године и на 3,5 одсто  2025. године, у условима опоравка у Европској унији, која је главни трговински партнер овог региона, наведено је у извештају.

Светска банка (СБ) наводи да нижа инфлација у региону треба да допринесе расту расположивог дохотка и пружи подршку потрошњи.

"Упркос вишеструким шоковима, земље Западног Балкана успеле су да забележе раст, отворе нова радна места и смање степен сиромаштва, што указује на снажне основне економске показатеље овог региона", рекла је директорка Светске банке за Западни Балкан Шаоћинг Ју.

Према њеним речима, Западни Балкан и даље напредује у сустизању развијенијих економија Западне Европе, али неједнаком брзином, што захтева циљане реформе којима би се економски опоравак консолидовао и прерастао у одрживи раст.

Стопа запослености достигла историјски највишу вредност

Просечна стопа запослености у региону Западног Балкана је ове године достигла нову историјски највишу вредност од скоро 48 одсто, а од средине 2022. до средине 2023. године отворено је 103.000 нових радних места.

Упркос недавним помацима, учешће у родној снази је још ниско, што, уз дубок родни јаз, отежава смањење сиромаштва, а привредници се и даље жале на недостатак радне снаге.

У извештају СБ пише да је неопходно повећати улагања у повећање отпорности на елементарне непогоде, између осталог и у пољопривреди.

"Ако заштите пољопривреду од природних ризика и учине је отпорнијом, економије Западног Балкана могле би да наставе да повећавају продуктивност пољопривреде, упркос неповољном утицају климатских промена", изјавила је виша економисткиња Светске банке и једна од аутора извештаја Наташа Рово.

Инфлација у Србији, иако пада, и даље међу највишима у Европи

Светска банка је проценила да ће годишњи раст бруто домаћег производа (БДП) у Србији у овој години бити око два одсто, иако се у другој половини године очекује убрзање економске активности.

Како је речено на презентацији извештаја, економија Србије је у првој половини ове године остварила раст по нижој стопи од очекиване, при чему је почетак године био нарочито неповољан и раст је у првом кварталу процењен на само 0,9 одсто. 

Наведено је и да је инфлација у Србији, иако је почела да пада, и даље међу највишима у Европи, а њен повратак у циљани распон Народне банке Србије (НБС) се очекује средином 2024. године.

Виши макроекономиста СБ за Србију Лазар Шестовић рекао је да су фискалне перформансе Србије боље од очекиваних, да је дефицит нижи него што се предвиђало и то највише захваљујући добрим резултатима на страни прихода. 

Шестовић је навео да се јавни дуг Србије стабилизовао на око 56 одсто БДП-а, наглашавајући да су процене да ће дефицит текућег рачуна бити нижи од очекиваног и да ће износити око 2,5 одсто БДП-а, а наставиће се и снажан прилив страних директних инвестиција.

“Пошто пољопривредна сезона није била тако лоша, надамо се да ће цене хране почети брже да падају. Е, сада остаје с друге стране тај зарез да се види како ће да утичу ова повећања акциза која су се десила недавно, јер ће то свакако да повећа цене. Нажалост, инфлација остаје на неком вишем нивоу до краја године уз смањење тек средином идуће године“, рекао је Шестић.