Стара знања у новом технолошком руху умањују посао на њиви за 80 одсто - регенеративна пољопривреда у Србији

Избегавање хемијских средстава и дубоког заоравања уз покривање њиве жетвеним остацима некада су били рутина сеоске производње. Данас се то зове "регенеративна пољопривреда". Начин производње који умањује посао на њиви и за 80 одсто.

Произвођач из Вршца Бранимир Попов каже да су са свега три машине уместо са 13 успевали да заврше посао и да добију исти профит, иако не можда и исти принос.

"Профит је остао исти, ако не и већи, у концепту регенеративне пољопривреде", истиче Попов.

Исплативост препознале и највеће светске прехрамбене компаније

Да је исплатива и еколошки одржива, препознале су и највеће светске прехрамбене компаније. Циљ им је да 50 одсто сировина које уђу у њихове фабрике до 2030. године буду произведене на такав начин.

Марјана Давидовић из компаније "Нестле" наводи да, поред коренастог поврћа, имају и сунцокрет који такође раде са својим партнерима.

"Ове године почели смо и соју. Први бенефит се види у смањењу трошкова саме сетве, зато што вам треба мање горива, мање воде, мање ђубрива", објашњава Давидовићева.

Услов за продају великим трговинама, али и за узимање кредита

Инвестиција у регенеративну пољопривреду заправо је инвестиција у знање.

Прехрамбене компаније плаћају стручњаке да обучавају добављаче.

Александар Љубић из Савета страних инвеститора напомиње да то није само питање жеље.

"Нећете моћи као произвођач, поготово се ово односи на мале произвођаче, нећете моћи да добављате храну великим трговинским ланцима или великим произвођачима хране уколико нисте у складу са регенеративном пољопривредом", напомиње Љубић.

Регенеративан начин производње све више ће бити и услов за добијање кредита.

И код међународних финансијских институција и код пословних банака.

Матео Коланђели, регионални директор ЕБРД за Западни Балкан, каже да та тема још није мејнстрим на Западном Балкану, али је важна зато што доноси одрживо произведену, здраву храну.

"То је пословна прилика да се интегришете у међународни вредносни ланац, али и алат да се заштитите од последица климатских промена", објашњава Коланђели.

Повећање плодности земљишта смањењем његове обраде

Неке процене кажу да 30 одсто светског загађења долази из примарне пољопривредене производње.

Држава позива научне институте да се укључе у истраживања о повећању плодности земљишта смањењем његове обраде.

Бојан Врањковић, државни секретар у Министарству пољопривреде, истиче да ће то резултирати и већим приносима.

"Такође, на овај начин подстичемо и биодиверзитет креирењем различитих станишта за корисне инсекте, птице, што смањује употребу штетних пестицида", додаје Врањковић.

Пословни људи причају оно што српски пољопривредник генерацијама зна

Људи у пословним оделима све чешће причају о ономе што српски сељак, пољопривредник, генерацијама уназад зна.

Оно што се од земљишта узме, земљишту мора и да се врати.

У време све већих трошкова и загађења, једно од решења је регенеративна пољопривреда.