Упркос инфлацији и скупом новцу, привреда расте

Сви циљеви програма подршке Србији до сада су постигнути, кажу у ММФ-у – упркос рањивости енергетског сектора и високој инфлацији. После лошијих резултата с почетка године, привредни раст је убрзан и биће до краја 2023. око два одсто. Пут до тог циља могли би да угрозе скупи енергенти, нестабилно финансијско тржиште, политичке прилике.

"Видимо да ће следеће године раст привреде ићи на 3 одсто. Инфлација је тешка и важна тема, не само у Србији већ широм Европе. Видимо да је почела да се смањује због монетарне политике, и крајем године биће око 8 одсто. ПДВ је дао мањи допринос од очекиваног. Домаћа компонента је добра у односу на претпоставке и то је резултат е-фискализације, али је увозна компонента дала слабије резултате“, објашњава шефица Канцеларије ММФ-а у Србији Јулија Устјугова.

Слабији резултати бележе се и у банкарском сектору иако, кажу економисти, новца има, а расте им и профит. Камате су вишеструко повећане, новац поскупео па је и тражња за кредитима мања.

"Оно што видимо у структури кредита и што сматрамо да ће обележити наредне квартале јесте да је и даље потреба за краткорочним финансирањем обртних средстава и нешто успореније финансирање инвестиционих пројеката, када говоримо пре свега о приватном сектору, да изузмемо државу. То је један од индикатора који бисмо волели да видимо да расте, да расте број приватних инвестиција у привреди“, напомиње председник Извршног одбора Уникредит банке Никола Вулетић.

Осим улагања, привреднике мучи и друга, хронична бољка – порези и доприноси на зараде. Кад се саберу, достигну готово 60 одсто.

Тако послодавац, за плату од 70.000, у државну касу мора да уплати још 42.000 за намете. Многи зато неретко склизну у сиву зону. Па тако сваки десети запослени плату добија на руке, још толико добија пола на рачун пола у кешу – показало је истраживање Наледа.

"Већ пету годину заредом, у сарадњи са колегама из ММФ-а, радимо да се то растерећење смањује, просто смо ту конзервативни, то су смањења 0,5 одсто или 1 одсто доприноса или 0,75 или се повећава неопорезиви износ зараде, а идеја је да се сваке године ради на томе да се то фискално растерећење зарада смањи“, истиче саветница у Министарству финансија Ана Јовић.

Професор Правног факултета у Београду Бранко Радуловић сматра да је проширење обухвата фискализације било добар потез у настојањима да се смањи сива економија.

"Управо сегменти привреде који су ушли у нови круг фискализације су били они који су имали већи ризик да ће партиципирати у сивој економији, и низ таквих потеза може да даље смањи сиву економију“, оцењује професор Радуловић.

Ове године усвојени су нови програм и Акциони план за сузбијање сиве економије са три главна циља – јачање инспекцијског и пореског надзора и фискално и административно растерећење привреде.