Галетин за РТС: Припрема се терен за руско-турски споразум о храни

Агроекономски аналитичар Жарко Галетин рекао је за РТС да је Турској у интересу да направи споразум са Русијом.

"Ердоганова политика је ако тако могу да се изразим, иако нисам политички аналитичар, веома мека према Русији. За разлику од Америке и Европске Уније. Тако да Ердоган представља неко прелазно решење. Тренутна ситуација иде на руку Турској јер жестоко зарађује на бродским таксама, али не треба заборавити да је Турска један од највећих увозника пшенице на свету, заједно са Египтом. Турска има потребу за преко 10 милиона тона пшенице. Тако да Турска има већи интерес да профункционише споразум са Путином него да се ослободи црноморска лука", рекао је Галетин.

Цена пшенице ће бити боља, произвођачи који имају добар квалитет треба да је сачувају

Међународни путеви хране налазе се у апсурдној ситуацији. Увођење санкција, блокада и забрана своди се на то ко ће претрпети мању штету а не ко ће имати користи. У тој причи губе и непосредни учесници сукоба Русије и Украјине, али и земље попут Србије. Имамо милион и по тона пшенице која непродата стоји на лагеру.

"Наша највећа шанса – италијанско тржиште"

Цена је као и свуда у свету, рекордно ниска и износи око 22 динара. Агроаналитичар Жарко Галетин каже да је наша највећа шанса италијанско тржиште, које је традиционално било највећи купац наше пшенице.

"Боље време ће доћи за пшеницу. Поготово за ону бољег квалитета. Ако говоримо о Италији они су веома захтевни купци. Ми смо имали жетву са веома неуједначеним квалитетом. Имамо и добар квалитет са протеинима 13 посто са хектолитрима 78 и добри глутеном. И ко сачува ту пшеницу, она ће перспективно имати веома добру цену", каже Галетин.

Да подсетимо, Србија највише пшенице извози у земље ЦЕФТА региона. Италија нам је прошле године отказала увоз. Kао и Француској која јој је далеко озбиљнији партнер.

Незванично, али много пута споменуто у свим светским медијима, разлог за то је украјинска пшеница која је уместо у сиромашним афричким земљама завршила управо у италијанским силосима.

Будући да се у време кризе и рецесије једе више житарица на уштрб скупих месних и млечних производа, потражња за робом које иначе нема довољно ће бити све већа. Па ће и цена морати да порасте.